Nakon što je domaća glumica privedena jer je posedovala tablu bromazepama za koji nije imala recept, mnogi su se zapitali koliko je ovaj lek zapravo opasan
Kako su javili domaći mediji, glumica M.B. privedena je u Kraljevu posle predstave "Ustav" jer su policajci kod nje pronašli bromazepam za koji nije imala recept.
Ova vest naišla je na burnu reakciju na društvenim mrežama jer je pomenuti lek zastupljen u kućnoj apoteci nemalog broja kuća u našoj zemlji, pa su mnogi zbunjeni time što se dogodilo mladoj glumici.
Lek bromazepam pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini i koristi se kod lečenja teškog oblika anksioznosti.
Kako se navodi na pakovanjima koja su dostupna u prodaji na recept u Srbjii, lek se koristi za lečenje oblika anksioznosti koji je toliko težak dai ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti (veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost, koji mogu da utiču na osećanja, raspoloženje, ponašanje i razmišljanje). Ovaj lek se propisuje na što kraći vremenski period, što je najviše 8 do 12 nedelja.
U pitanju su sedativni medikamenti koji se primenjuju i kod raznih vrsta napada, grčenja mišića i odvikavanja od alkohola. Efikasni su i kod smanjene potrebe za snom, uznemirenosti i rasejanosti, piše američki Healthline.
Benzodiazepini su prvobitno uvedeni u medicinsku zajednicu kao zamena za lako adiktivne barbiturate, ali kako se početkom 21. veka utrostručio broj slučajeva lečenja od zavisnosti koji uključuju benzodiazepine, veruje se da i oni imaju potencijal za razvoj zavisnosti. Zbog toga lekari obično propisuju bromazepam na kraći period, a prema preporukama objavljenim 2019. godine u naučnom listu "Britanski magazin opšte prakse" osobe s teškim poremećajem anksioznosti i paničnim napadom u Velikoj Britaniji treba da piju najnižu efektivnu dozu benzodiazepina ne duže od dve do četiri nedelje, dok se ljudima s nesanicom propisuju niske doze do nedelju dana.
- Kako deluje bromazepam?
Benzodiazepini povećavaju gama-aminobuternu kiselinu, koja je neurotransmiter u mozgu, što za rezultat ima usporavanje nervnog sistema i opuštanje, pa se tako ovim sedativnim efektom ublažava anksioznost. Ovakvi lekovi deluju brzo, a ne smeju da se koriste dugotrajno.
- Ko bi trebalo da ih izbegava?
Starije odrasle osobe imaju viši rizik od neželjenih efekata benzodiazepina, a neki od njih su problemi s pamćenjem i padovi, pa Američko gerijatrijsko društvo preporučuje ljudima starijim od 55 godina da ih izbegavaju.
Prema istraživanju američkih naučnika iz 2019. godine, upotreba benzodiapina tokom trudnoće je povezana se prevremenim porođajem i manjom telesnom težinom deteta na rođenju.
Utvrđeno je i da ovi lekovi pogoršavaju neka stanja, poput depresije, fibromijalgije i hipoksije koja može da prati astmu, hroničnui opstruktivnu bolest pluća i apneju pri spavanju.
- Neželjeni efekti benzodiazepina
U zavisnosti od toga koji se lek iz ove grupe koristi, nuspojave se neznatno razlikuju, a svi uglavnom mogu da za posledicu imaju pospanost, vrtoglavicu, zatim usporeno i neefikasno disanje (respiratornu depresiju), mučninu, nervozu, glavobolju... Među retkim neželjenim efektima su, kako piše Healthline, zbunjenost, nepravilan rad srca, amnezija, agresivno ponašanje, halucinacije...
- Šta je još važno znati?
Benzodiazepini su bezbedni i efikasni ako se koriste pod kontrolom lekara i u ograničenom vremenskom periodu, a u medicini imaju široku primenu. U Srbiji se često pominje problem prekomerne upotrebe lekova za smirenje, pa je tako analiza na Medicinskom fakultetu u Beogradu nedavno pokazala da je tokom pandemijskih godina, 2020. i 2021, značajno povećana upotreba ovakvih medikamenata, za čak 25 odsto.