Naučite da ih prepoznate i pomognete sebi: U čemu je razlika između MIGRENE i obične glavobolje?

Iako ih mnogi mešaju, glavobolja i stanje kakvo je migrena nisu ni slični i vrlo se jasno razlikuju, pre svega zahvaljujući različitim fazama kroz koje prolaze ljudi s migrenom

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko polovina svetske populacije suočava se s glavoboljama, ali većina ljudi ne ume da razlikuje različite tipove bolova u predelu glave.

Obična glavobolja izaziva bol u glavi, licu, gornjem delu vrata, a varira po učestalosti i intenzitetu, dok je migrena bolnija, intenzivnija i više iscrpljujuća.

Šta je glavobolja?

Postoje različite vrste glavobolje, koje se klasifikuju u dve osnovne grupe — primarnu i sekundarnu.

Primarne glavobolje su:

 

• tenziona (osećaj pritiska oko glave)
• klaster (snažan bol na jednoj strani glave, često iza oka)
• hemicrania continua (jednostrani bol s prokrvljenošću konjuktiva, zapušenošću nosa ili curenjem iz njega, znojenjem lica i čela, uznemirenošću...)

 

Sekundarne glavobolje nastaju kao simptom nekih stanja ili bolesti, među kojima su poremećaji sna, povrede glave, zapaljenja, razni napadi, kao i vrlo ozbiljne dijagnoze poput tumora i šloga.

Šta je migrena?

Migrena je vaskularna glavobolja koja se javlja periodično i obično zahvata jednu polovinu glave, mada kod nekih ljudi može da se oseti bol i na drugoj polovini. Često je prate mučnina, povrćanje ili poteškoće s vidom, a zabeleženo je da se karakteristično uglavnom javlja tzv. aura.

 

U više od 60 odsto slučajeva migrena je nasledno stanje, ali može da je izazove i poremećaj nivoa hohrmona u krvi. Mehanizmi migrene nisu do kraja istraženi, ali se ona obično pripisuje genetskim i faktorima životne sredine, a nije simptom nekog skrivenog oboljenja. Većina ljudi koji pate od migrene najčešće prvi napad doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedna od osam pre desete godine i veoma je retko da se ona pojavi prvi put tek nakon pedesete.

Epizode migrene traju u po četiri faze. To su:

 

• premonitorna faza (promene raspoloženja, žudnja za određenom hranom ukočenost vrata, često zevanje, osetljivost na zvukove, mirise ili svetlost, poteškoće s probavom)
• faza aure (treptanje svetla, pojava cik-cak linija pred očima i zamagljen vid, "slepe tačke" koje se šire, utrnulost ili peckanje u ruci i licu, nejasan govor, poteškoće u razumevanju drugih ili pisanju, nejasno razmišljanje, zbunjenost)
• faza glavobolje (mogu biti jake ili teške, pogoršavaju se od izlaganju svetlosti, zvukovima i mirisima)
• postdromska faza (iscrpljenost, razdražljivost, loše raspolženje, poteškoće s koncentracijom i povratkom u uobičajen dnevni ritam).