Prvo nacionalno istraživanje o nasilju prema ženama i devojčicama u javnom prostoru u Srbiji dalo je zapanjujuće podatke.
U Beogradu je danas održana konferencija na kojoj su predstavlji rezultati Nacionalnog istraživanja o nasilju prema ženama i devojčicama u javnom prostoru u Srbiji u organizaciji FemPlatz i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).
Kako je tom prilikom saopšteno, u Srbiji se 45 odsto žena plaši silovanja, ulica i javni prevoz su najčešća mesta na kojima su žene doživele nasilje, a čak 9,2% žena doživelo je pokušaj silovanja ili silovanje.
Svaka treća žena doživela je trubljenje, zviždanje i dobacivanje iz automobila i nasilničko ponašanje u javnom prostoru. Jedna u pet žena doživela je hvatanje i štipanje delova tela u javnom prostoru ili praćenje i uhođenje. U više od polovini slučajeva kada su žene doživele neki oblika nasilja u javnom prostoru bile su prisutne i druge osobe. U najvećem broju slučajeva, čak 69,9%, izostala je reakcija drugih osoba. Čak 71% žena koje su doživele nasilje u javnom prostoru nije prijavilo nasilje policiji. Samo 12% ispitanica je prijavilo nasilje, a od njih svaka druga navodi da ništa nije preduzeto po tom pitanju.
— Kao žena, ambasadorka i kao majka, saosećam se sa svakom ženom koja je imala iskustvo rodno zanovanog nasilja. Većina naših komšinica, koleginica, prijateljica nažalost je doživela nasilje na ulici, u parku, na pijaci, u javnom prevozu ili kod kuće, a mnoge od njih nisu spremne da to podele sa drugima jer osećaju stid i nemaju poverenje da će ih neko zaštiti ukoliko progovore, da će se nešto promeniti na bolje. Ovim istraživanjem pokušavamo to da promenimo — izjavila je Nj.E. Šan Meklaud, ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji.
— Lični osećaj nebezbednosti sprečava kretanje žena i devojčica u javnim prostorima, pa su one neravnopravne u njihovom korišćenju. Tećina žena doživela je neki oblik nasilja u javnom prostoru i ništa nije uradila, odnosno nije tražila zaštitu državnih institucija. Čak 76 odsto žena kaže da su same zaslužne za svoju bezbednost što znači da žene ne veruju institucijama, da se oslanjaju na sopstvene strategije i same prave načine kako da sebe ne dovedu u nebezbednu situaciju. Odgovor na nasilje u javnom prostoru i na bilo kakvo nasilje nad ženama i devojčicama zahteva zajednički pristup — izjavila je Milana Rikanović, direktorka UN Women u Srbiji.
— Ovo je društveni, globalni fenomen sa kojim se sve države sveta bore. Srbija je, što pokazuju sva dokumenta, istraživanja i izveštaji, snažno posvećena kada je u pitanju zakonodavni mehanizam. Pitanja prevencije i zaštite žena i devojčica, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i borbe protiv svakog vida nasilja teme su kojima je država Srbija posvećena — izjavila je je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Čak 76,7% ispitanica smatra da su same zaslužne za sopstvenu bezbednost jer su oprezne i vode računa o svom ponašanju. U uzorku je 45,5% ispitanica odgovorilo da je način njihovog života od uticaja na ličnu bezbednost, a 32,1% žena ocenjuje da ličnu bezbednost ostvaruju time što retko izlaze i više vremena provode u kući.
Devojke stare 15-17 godina znatno su brojnije među ispitanicama koje se plaše seksualnih napada i uznemiravanja, a nešto je veći i broj žena u kategoriji 18-29 godina. Među ispitanicama koje stajališta javnog prevoza i javni prevoz prepoznaju kao izuzetno nebezbedna mesta, značajno je više žena u starosnoj kategoriji 18-29 godina. Ispitanice koje žive na selu značajno iznad proseka ocenjuju da je svuda bezbedno. Žene u gradu značajno su brojnije među onima koje izuzetno nebezbednim smatraju otvoren prostor na kome se održavaju masovni sportski i kulturni događaji. Žene sa područja Beograda doživljavaju javne prostore kao nebezbedne više nego žene iz drugih regiona. U osiguranju lične bezbednosti, žene se prevashodno oslanjaju na sopstvene strategije, koje podrazumevaju limitiranje sopstvenog kretanja i dužinu boravka u javnom prostoru.
Trgovi, ulice, podzemnI prolazI i garaže, pijace, parkovI, parkinzi, javni prevoz, stajališta javnog prevoza, otvoren prostor na kome se održavaju sportske i kulturne manifestacije i sva druga javna mesta koji se slobodno koriste i na kojima se provodi vreme i njihova bezbednost za žene i devojčice bili su predmet ovog istraživanja.
Događaj je realizovan u okviru projekta „Sigurnost žena i devojčica u javnom prostoru" koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.
Poboljšanje položaja žena nije samo pitanje zakonodavnih, već i celokupnih promena u odnosu države i društva prema ženama. Zbog toga je neophodno raditi na njegovoj eliminaciji i razvijanju nulte tolerancije na nasilje prema ženama, ne samo usvajanjem zakona i strateških dokumenata, već i njihovom adekvatnom primenom, uz kontinuirano podizanje svesti celog društva o nedopuštenosti i štetnosti nasilja, kao i o dugoročnim posledicama koje ostavlja kako na žene, tako i na društvo u celini.