Proteklog vikenda na društvenoj mreži Tviter više hiljada žena podelilo je svoja iskustva sa seksualnim, fizičkim i psihičkim zlostavljanjem i pokušalo da objasni zbog čega nisu prijavile nasilnike.
Nakon što je politikološkinja Nina Stojaković optužila Uroša Radivojevića, poznatog repera čiji je pseudonim Numero, za fizičko i psihičko zlostavljanje njene sestre Lidije, na društvenim mrežama ponovo se moglo pročitati pitanje koje se često postavlja kada žrtve progovore o traumi koju su doživele. Bez obzira na to da li je u pitanju seksualno uznemiravanje, zlostavljanje ili silovanje, da li je reč o nasilju u porodici ili o proganjanju bilo koje vrste, svaki put kada se žena osnaži dovoljno da progovori o svemu što je doživela, vidimo isto — stotine pitanje "Zašto nije prijavila?", "Zašto je ćutala godinama?", "Zašto je trpela?".
NE PROPUSTITE
Iako svi veruju da bi se na prvu naznaku da imaju posla s nasilnikom okrneuli i otišli, realnost je drugačija.
Prema podacima OEBS-a objavljenim 2019. godine nakon istraživanja u Srbiji, čak 1,7 miliona žena je doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, proganjanja, nasilja od strane intimnog partnera ili intimnog partnera ili nepartnera (uključujući psihičko, fizičko ili seksualno nasilje) nakon 15. godine. Od toga je 445.000 žena doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera, a njih 250.000 fizičko i/ili seksualno nasilje od strane nepartnera. Što se tiče psihičkog zlostavljanja od strane intimnog partnera, to je najzastupljeniji oblik nasilja — recimo, čak 35 odsto žena je doživelo da im partner kontroliše ponašanje. Međutim, uprkos ovim uznemirujuće visokim brojkama, u 2020. godini je prijavljeno znatno manje slučajeva porodičnog nasilja: oko 11.000, a od toga je 72,4 odsto žena. U čemu je problem? Zašto nisu prijavile?
Po objavljivanju ispovesti Nine Stojaković o nasilju koje je preživela njena sestra i čuđenju dela javnosti zbog čega je ona ostajala u tom odnosu i zašto ranije nije progovorila, pokrenuta je lavina. Hiljade ogorčenih žrtava nasilja svake vrste odlučile su da progovore i pod heštegom #NisamPrijavila napišu na društvenoj mreži Tviter svoje iskustvo.
Neka je prećutala od straha kako će joj se osvetiti, neka je verovala da nema poente prijavljivati, neka je strahovala od toga da će njen brat ili otac poželeti da mu sam presudi i završiti iz rešetaka, neka nije bila svesna šta joj se dogodilo... Razloga je bezbroj, ali suština je ista: svako se sa svojom traumom nosi na svoj način i važnije je da su žrtve dovoljno osnažene da progovore, a ne kada će progovoriti. Zar ne?
NE PROPUSTITE
