Pojedine namirnice su poželjne u ishrani i trebalo bi jesti ih često, ali eksperti veruju da bi one na ovom spisku valjalo konzumirati svakodnevno. Najbolje od svega je što nam je lako dostupna!
Uravnotežena i pravilna ishrana podrazumeva da unosimo sve vitamine i minerale, odnosno hranljive materije koje su neophodna preventiva u odbrani od mnogih bolesti, kao i pomoć u lečenju postojećih.
Kako bismo (p)ostali zdravi nijedna hranljiva materija ne sme da bude zanemarena, kao što se ne sme preterivati s određenim grupama namirnica, a eksperti ističu da će nam hrana s ovog spiska koristiti ako je jedemo svakog dana.
- Proteini
Za normalno funkcionisanje organizma i muškarci i žene bi trebalo da unose bar 0,9 grama proteina na svaki kilogram svoje mase, a preporučeni dnevni unos varira u zavisnosti od godina, pola, fizičke aktivnosti i težine. Redovna konzumacija proteina pomaže u regulaciji šećera u krvi i mnogo drugih procesa u organizmu, a možete ih naći u mesu, ribi, pasulju i mahunarkama, jajima, orašastim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, ali i u karfiolu, brokoliju, prokelju, kukuruzu šećercu, bananama, sojinom mleku...
- Kupusasto povrće
Budući da se u ovakvom povrću nalazi obilje jedinjenja po imenu glukozinolat koje je veoma važno za zdravlje, a istraživanja su pokazala da ima antizapaljensko dejstvo i da čak deluje preventivno i na pojavu tumora. Ono je bogato biljnim vlaknima i esencijalnim vitaminima i mineralima i obično je sinonim za zdravu ishranu.
Zato navalite na brokoli, kupus, karfiol, prokelj i rotkvice!
- Mediteransko povrće
Namirnice koje su popularne na Mediteranu opravdano su cenjene: grčka kuhinja nedavno je proglašena najzdravijim načinom ishrane na svetu.
― Grčka kuhinja je savršen oblik mediteranskog načina ishrane, koji je i nastao na Kritu, gde lokalno stanovništvo ima prosečno duži očekivani životni vek i niži rizik za nastanak srčanih bolesti, zahvaljujući hrani koju konzumira ― navodi Healthline.
Zato ukoliko redovno jedete "šareno": paradajz, spanać, crni i beli luk, šargarepe, papriku, kelj, salatu, mahunarke i koštunjavo voće, možete biti sigurni da ste uneli dovoljno dragocenih fitohemikalija, koje se neretko nazivaju ultimativnim vitaminima 21. veka.
- Bobičasto voće
Jedno istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da konzumacija porcije od 100 grama malina, kupina ili borovnica pruža više od 50 odsto preporučenog dnevnog unosa mangana, folata, fitohemikalija i vitamina C!
U ovom voću se nalati obilje bioaktivnih jedinjenja kao što su fenolna kiselina, flavanoidi i antocijani, inače moćni antioksidansi koji smanjuju rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti i kancera.
Pored pomenutih voćki, ne zaboravite jagode i brusnice, koje su poznate po svojim brojnim pozitivnim efektima. Kako stručnjaci ističu, uvek bi trebalo pre odabrati zamrznuto ili sveže bobičasto voće umesto suvog, koje ima samo 20 odsto fitohemikalija.