Neke je moguće izbeći, a neke ne, a svim ovim izazivačima napada astme zajedničko je to što nisu dovoljno poznati
Kada je reč o astmi, oni kojima je dijagnostikovana i koji žive u svakoj sekundi svesni toga gde im se nalazi pumpica dobro znaju čega treba da se klone, onoliko koliko je to moguće. Hladan vazduh, aerozagađenje, polen, duvanski dim, buđ, grinje odlično su poznati izazivači astmatičnog napada.
Međutim, daleko od toga da su jedini ― postoje okidači za koje ne zna dovoljno ljudi, a mogu da naprave veliki problem!
- Grmljavina
Istraživanja su pokazala da se u hitnoj pomoći češće interveniše u slučajevima astmatičnih napada nakon grmljavine, istakiče imunolog i alergolog dr Miron Dž. Zit.
Kako je on objasnio, zrna polena tokom oluje s grmljavinom pucaju i oslobađaju alergene, koji dalje idu u vazduh i raznose se zbog naleta snažnog vetra, pa ne čudi što mogu da ugroze astmatičare s polenskim alergijama.
- Smeh ili plač
Snažna emocionalna stanja kao što su intenzivno plakanje ili smeh od srca, mogu da poremete uobičajen način disanja i tako ograniče protok vazduha. U pitanju je jedin vid hiperventilacije koji, kao vežbanje, može da izazove astmatični odgovor.
Stres
Iskusni astmatičari koji godinama žive s ovim stanjem dobro znaju da preplavljenost zbog stresa može da dovede do osećanja stezanja i otežanog disanja. Jedno istraživanje, čiji su nalazi objavljeni 2015. godine u medicinskom listu Dnevnik astme, pokazalo je da stres u proteklih godinu dana života može da se dovede u vezu sa simptomima astme, i to na uzorku od čak 206.993 osobe.
- Aditivi u hrani
Konzervansi, boje i arome mogu da izazovu napad astme, a posebno se treba čuvati mononatrijum-glutamata, tartrazina, natrijum-bisulfita, kalijum-bisulfita, natrijum-metabisulfita, kalijum-metabislufita i natrijum-sulfita. Mnogim astmatičarima smetaju nitriti suhomesnatim proizvodima, dok drugi imaju poteškoće nakon konzumiranja hrane za koju se koriste žute boje.
Naučnici ističu da je potrebno još studija na ovu temu, ali je odavno jasno da veza postoji.
- Neki lekovi
Oko 20 odsto odraslih astmatičara oseća pogoršanje nakon što konzumira aspirin, pokazalo je istraživanje Američkog koledža za alergije, astmu i imunologiju (ACAAI). Njihovi simptomi se pogoršavaju i nakon upotrebe drugih nesteroidnih antizapaljenskih lekova kao što su ibuprofen i naproksen, a pokazalo se da su ljudi koji su rano u životu koristili paracetamol skloniji razvoju astme.
- Gastroezofagealni refluks
Refluks kiseline može da izazove i bol i osećaj peckanja u grlu, naročito prilikom ležanja, a može da bude i izazivač astmatičnog napada, čak i kada ne osećate gorušicu. Kako ističe dr Zit, želudačna kiselina se podiže i izaziva hiperreakciju disajnih puteva.
- Osveživači vazduha, mirišljave sveće, parfemi
Iako će vaš dom mirisati sveže i prijatnije, mogao bi da vam naškodi ukoliko ste astmatičar jer podstiču eventualne alergijske reakcije i pogoršavaju već postojeće simptome kod alergičara. Isto važi i za parfeme, naročito one sa cvetnom notom, koji nisu dobar izbor za ljude sa osetljivim respiratornim traktom.