JEDNA JABUKA PRAVI VELIKU RAZLIKU: Šta bi astmatičari trebalo češće da jedu, a šta da izbegavaju u širokom luku?

Ukoliko ste astmastičar, sigurno ste primetili da vam određene grupe namirnica prijaju manje nego ostale. Brojne studije pokazale su da pojedine hranljive materije i hrana mogu da pomognu osobama kojima je dijagnostikovana astma, dok bi određenih astmatičari morali da se klone.

Prema istraživanju naučnika s Univerziteta u Oklandu, prelazak sa svežeg voća i povrća na ishranu koja se u velikoj meri zasniva na prerađenoj hrani mogao bi da se poveže s povećanim brojem dijagnoza astme proteklih godina.

 

Iako je svakako potrebno još studija, nalazi ovog istraživanja pokazali su da ne postoji jedna namirnica ili hranljiva materija koja pravi drastičnu razliku u poboljšanju ili pogoršanju simptoma astme (pod uslovom da ne postoji alergija na neku namirnicu!). Ono što nesumnjivo može da pomogne jeste kvalitetan način ishrane, baziran na svežem voću i povrću.

 

Šta jesti?

Vitamin D

 

Dovoljan unos ovog vitamina može da smanji broj pogoršanja u toku godine. Zato je važno da u ishrani astmatičara bude više ribe poput lososa, skuše i tune, zatim mleka, soka od pomorandže, goveđe jetre i jaja.

Vitamin A

 

Jedno istraživanje iz 2018. pokazalo je da deca koja boluju od astme obično imaju manje vitamina A u krvi od svojih vršnjaka koji ne pate od ove bolesti. On se može naći u šargarepi, batatu, dinji, brokoliju, zelenoj salati, kelju, spanaću...

Jabuke

 

Sudeći po studiji koju je sproveo američki Nacionalni insitut za srce i pluća, deca koja piju sok od jabuke makar jednom dnevno imaju 50 odsto manju verovatnoću da će imati zviždanje u plućima tipično za astmatičare u pogoršanju, piše Healthline.

Potrebno je još istraživanja kako bi se utvrdili precizni mehanizmi delovanja jabuke na zdravlje disajnog sistema, ali pretpostavlja se da astmatičari na tome mogu da zahvale fitohemikalijama poput flavanoida i fenolne kiseline, koje imaju protivupalno dejstvo.

Magnezijum

 

U studiji objavljeno u Američkom žurnalu epidemiologije istaknuto je da deca uzrasta između 11 i 19 godina s manjkom magnezijuma u organizmu imaju niži volumen i protok pluća.

 

On se može pronaći u spanaću, semenu bundeve, tamnoj čokoladi, lososu...

 

Šta ne jesti?

Sulfiti

 

Među namirnicama koje mogu biti "okidač" za pojačane simptome astme su one koje sadrže sulfite — vino, suvo voće, turšija...

 

U pitanju je sumpor-dioksid, konzervans koji sprečava oksidaciju i održava svežinu, a ne preporučuje se ljudima koji boluju od teške astme ili nemaju određene enzime potrebne za razgradnju sulfita u telu.

Hrana koja izaziva gasove

 

Preobilni i masni obroci i namirnice koje izazivaju gasove pritiskaju dijafragmu, a posebno je teško ljudima koji pate od gastroezofagealnog refluksa. Oni mogu da izazovu stezanje u grudima, ali i pogoršanje astme. Zato bi valjalo da astmatičari izbegavaju pasulj, kupus, gazirana pića, crni i beli luk, kao i pržena jela.

Salicilati

 

Iako je ovo retkost, neki ljudi su preosetljivi na salicilate, tj. soli salicilne kiseline, koje se mogu naći u kafi, čaju i nekim začinima.

Veštački sastojci

 

U prerađenoj hrani uglavnom se nalaze hemijski konzervansi, arome i boje koje kod preosetljivih ljudi i astamtičara mogu da budu okidač za alergijsku reakciju ili pogoršanje hroničnog stanja.