Na način na koji telo koristi insulin utiče mnogo faktora, iako se obično priča o svim opasnostima hrane koja ima visok glikemijski indeks ili veće količine šećera. Zato ako imate dijabetes ili pratite nivo glukoze vodite računa i o drugim stvarima koje čine vaš dan...
Prva asocijacija na povišen šećer u krvi su uglavnom slatkiši, sokovi, beli hleb i druge namirnice bogate ugljenim hidratima, ali nivo glukoze ne zavisi samo od onoga što jedemo. Na šećer u krvi, zapravo, mogu da utiču i stres, nedostatak sna, doba dana, dehidratacija, pa čak i neke svakodnevne navike i zdravstveni problemi.
To je upravo razlog što pacijenti koji imaju dijabetes ponekad mogu da budu iznenađeni naglim skokom glukoze, iako nisu promenili ishranu. Radi se o tome da organizam reaguje na različite spoljašnje i unutrašnje faktore, a neki od njih mogu da poremete način na koji telo koristi insulin.
Ako imate dijabetes ili iz nekog razloga pratite nivo šećera u krvi, vredi imati na umu 10 manje poznatih okidača koje je izdvojio američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti(CDC).
1. Opekotine od sunca
Možda vam to zvuči neobično, ali svaka jača opekotina od sunca predstavlja veći stres za organizam nego što slutimo. Bol koji nastaje nakon preteranog izlaganja kože suncu može da pokrene reakciju na stres, a hormoni povezani sa stresom mogu da dovedu do povećanja nivoa šećera u krvi.
Zato opekotine od sunca nisu samo problem za kožu, već mogu privremeno da utiču i na regulaciju glukoze.
2. Veštački zaslađivači
Proizvodi bez šećera se koriste zato što deluju kao bolja opcija za kontrolu glukoze od običnog, belog šećera. Ipak, istraživanja ukazuju na mogućnost da neki veštački zaslađivači mogu da utiču na nivo šećera u krvi.
Naravno, potrebno je još istraživanja kako bi se precizno utvrdilo kako različite vrste zaslađivača utiču na metabolizam, ali ih svakako ne treba automatski posmatrati kao potpuno neutralne pojačivače ukusa.
3. Kafa, čak i bez šećera
Ako u kafu ne dodajete šećer, već recimo pijete kafu sa cimetom ili bez ičega, verovatno pretpostavljate da ona ne može da utiče na glukozu, ali je istina da kod nekih ljudi kofein sam po sebi može da izazove reakciju organizma koja dovodi do rasta šećera u krvi.
Drugim rečima, ista količina kafe ne mora imati isti efekat kod svih, pa ako primećujete da vam glukoza redovno raste nakon kafe, moguće je da je upravo kofein jedan od faktora koji utiče na vas.
4. Samo jedna neprospavana noć
Nedostatak sna ne utiče samo na energiju i raspoloženje, već čak i jedna noć u kojoj ste spavali premalo može da promeni način na koji organizam reaguje na insulin.
Naime, kad telo ne koristi insulin dovoljno efikasno, glukoza teže prelazi iz krvi u ćelije, što može da doprinese višem nivou šećera u krvi.
5. Preskakanje doručka
Kako navodi CDC, izostavljanje doručka može da bude povezano s višim nivoom šećera nakon ručka i večere. Dakle, nije samo ono što pojedete tokom glavnih obroka važno, već i način na koji rasporedite obroke tokom dana.
6. Doba dana
Verovali ili ne, šećer u krvi ne mora jednako lako da se kontroliše u svakom delu dana. Kako dan odmiče, regulacija glukoze kod nekih ljudi može da bude sve teža, što znači da na rezultate merenja može da utiče i vreme kad jedete, spavate ili proveravate šećer, a ne samo sastav obroka.
7. "Fenomen zore"
Ukoliko vam je šećer u krvi povišen ujutru, a niste jeli ništa tokom noći, razlog može da bude takozvani fenomen zore.
Reč je o prirodnom hormonskom talasu koji se javlja u ranim jutarnjim satima i kod ljudi koji nemaju dijabetes, pošto organizam tada povećava proizvodnju određenih hormona kako bi se pripremio za buđenje i početak dana.
Kod osoba sa dijabetesom ova hormonska promena može da dovede do primetnog skoka glukoze u krvi.
8. Dehidratacija
Kad ne unosimo dovoljno tečnosti, u organizmu ima manje vode, zbog čega glukoza može da bude koncentrisanija u krvi.
To je razlog što endokrinolozi preporučuju dovoljan unos vode kao važan deo svakodnevne kontrole šećera, pa nemojte da se iznenadite ako primetite višu glukozu u periodu kada ste unosili premalo tečnosti.
9. Sprej za nos
Neki od sprejeva za nos sadrže sastojke koji mogu da podstaknu jetru da proizvodi i oslobađa više glukoze, pa ljudi koji prate nivo šećera treba da obrate pažnju i na lekove i preparate koje koriste, čak i kada deluju potpuno nepovezano s dijabetesom.
Ako imate dijabetes i koristite neki sprej za nos, najbolje je da proverite njegovo uputstvo i, po potrebi, pitate lekara ili farmaceuta može li on da utiče na nivo šećera.
10. Bolesti desni
Problemi s desnima mogu imati mnogo širi uticaj na zdravlje nego što se obično misli.
Bolest desni povezuje se sa dijabetesom u oba smera: dijabetes može da poveća rizik od problema sa oralnim zdravljem, dok bolesti desni i upalni procesi mogu da otežaju kontrolu šećera u krvi. Kako ističu stručnjaci, zato redovna higijena usne duplje i kontrole kod stomatologa nisu važne samo za zube i desni, već mogu da budu deo šire brige o zdravlju kod osoba s dijabetesom.
Obratite pažnju i na ono što može da snizi šećer
Iako je važno znati šta može da izazove skok glukoze, postoje i faktori koji mogu da dovedu do suprotnog efekta.
Ekstremna vrućina, na primer, može da proširi krvne sudove i ubrza apsorpciju insulina, što može ponekad da dovede do pada šećera u krvi, pa vrlo topli dani zahtevaju oprez dijabetičara.
Ukoliko uvodite neku novu namirnicu u ishranu, fizičku aktivnost ili bilo koju drugu promenu za koju ne znate kako će uticati na vas, korisno je da pratite šećer pre i nakon toga kako biste znali kako telo reaguje na nju.
BONUS VIDEO
Dijabetes: Borba sa opakim bolestima prevencija i prepoznavanje
NE PROPUSTITE
