Ukoliko napipate nešto neobično u grudima, ne pomišljajte odmah na najgore. Kvržice, zapravo, ređe ukazuju na maligni tumor, a uglavnom se radi o nekoj od sledećih promena.
Većina kvržica u grudima, između 60 i 80 procenata, zapravo je beningna, a uzroci mogu da budu različiti.
Postoji niz razloga zbog kojih u dojkama mogu da se pojave izrasline koje nisu kancerogene, ali prva pomisao većine žena najčešće je – rak dojke. To, naravno, nije uvek slučaj.
Svaku promenu je, ipak, važno shvatiti ozbiljno i obavezno se obratiti lekaru kako bi se postavila tačna dijagnoza i otklonila svaka sumnja. U velikom broju situacija ispostavi se da je reč o benignim stanjima, koja nisu opasna, ali zahtevaju praćenje ili odgovarajuću terapiju.
NE PROPUSTITE
1. Fibroadenomi
Fibroadenomi su najčešće benigne promene u dojkama. To su čvrste, glatke i pokretljive kvržice koje se najčešće javljaju kod žena u dvadesetim i tridesetim godinama.
Mogu se, međutim, pojaviti u bilo kom životnom periodu, a primećeno je da se sve češće dijagnostikuju i kod žena u postmenopauzi koje koriste hormonsku terapiju. Obično nisu bolni, mogu se pomerati pod prstima i variraju u veličini, a mogu nastati u bilo kom delu dojke.
2. Apsces
Apsces u dojci predstavlja ograničenu šupljinu ispunjenu bakterijama, imunim ćelijama i oštećenim tkivom. Najčešće nastaje kao posledica bakterijske infekcije koja nije adekvatno ili na vreme lečena. Organizam tada pokušava da "zarobi" infekciju i spreči njeno širenje.
Kako stanje napreduje, zahvaćeno mesto postaje sve mekše, koža iznad njega crveni, a mogu se javiti i opšti simptomi poput visoke temperature (preko 39°C), groznice i osećaja slabosti.
3. Hematom dojke
Hematom predstavlja otok ispunjen krvlju koji se javlja kao posledica povrede ili operacije. Može se opipati ispod kože, često u području gde je prisutna modrica.
Nakupljena krv može postati podloga za razvoj bakterija, što može dovesti do upale okolnog tkiva i dodatnog oticanja.
4. Nekroza masnog tkiva
Ovo stanje karakteriše formiranje čvrste kvržice sastavljene od oštećenog masnog tkiva. Najčešće nastaje nakon povrede, udarca ili hirurške intervencije na dojci.
Zahvaćeni deo može da deluje tvrđe na dodir i ponekad je osetljiv ili bolan, mada to nije pravilo.
NE PROPUSTITE
5. Cista
Ciste u dojkama su kesice ispunjene tečnošću i najčešće se javljaju kod žena između 35. i 50. godine života. Obično rastu i osetljivije su neposredno pred menstruaciju. Retko su maligne, a mogu da nastanu usled zapušenih mlečnih žlezda ili povreda.
Kada se nalaze blizu površine kože, pod prstima deluju poput mehurića, odnosno glatke su spolja i ispunjene tečnošću. Ako su smeštene dublje, mogu se opipati kao čvršće kvržice jer ih prekriva tkivo dojke.
6. Galaktokela
Galaktokele su benigne ciste koje se najčešće javljaju kod žena koje doje, a nastaju kada se mleko zadrži u kanalu i dovede do njegovog začepljenja.
Obično se formiraju u predelu ispod bradavice, a mogu nastati tokom dojenja ili neposredno nakon prestanka laktacije, usled blokade mlečnih kanala.
7. Sklerozna adenoza
Ovo stanje se najčešće javlja kod žena između 20. i 40. godine i podrazumeva povećanje tkiva u lobulima dojke, koji su deo sistema zaduženog za proizvodnju mleka.
Može izazvati bol u dojkama, a promene su obično sitne i vidljive tek na mamografiji. U većini slučajeva potrebna je dodatna dijagnostika, poput biopsije, kako bi se isključila mogućnost maligniteta.
BONUS VIDEO
Novosađanka pobedila rak dojke, a zatim još jedan kancer
NE PROPUSTITE
