Kad se u jesen pomeri sat, dodatnih sat vremena uglavnom ne iskoristimo za spavanje, što može da ima negativne efekte na zdravlje, a neki od njih će vas sigurno iznenaditi.
Svake jeseni, kada se satovi vraćaju unazad, ljudi širom sveta slave „dodatni sat“ sna. Ali koliko ovo malo pomeranje sata zaista utiče na naša tela, naš san i naše raspoloženje? I ima li razloga za slavlje?
Prema rečima stručnjaka, jesenje pomeranje vremena je mnogo blaže od prolećnog, ali nije sasvim bezopasno. Ono ipak suptilno remeti naš cirkadijalni ritam, unutrašnji 24-časovni sat koji reguliše san, budnost, proizvodnju hormona i raspoloženje.
Kako razumeti cirkadijalne ritmove?
– U svakoj ćeliji tela postoji cirkadijalni sat, ali postoji i glavni sat: grupa neurona u mozgu koja automatski prati svetlost, zoru, sumrak i tamu putem signala iz očiju – rekao je za Euronews Health Timo Partonen, vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu u Helsinkiju.
– Кoliko dobro ovaj sat funkcioniše utiče na to koliko dobro spavamo i koliko je naše raspoloženje dobro ili loše. Zato je to toliko važno – dodao je.
Zašto se pomera sat?
Svake godine pomeramo časovnike unapred za po jedan sat u proleće i unazad u jesen kako bismo duže uživali u dnevnoj svetlosti. To znači da više vremena provodimo napolju, izlažemo se suncu i stvaramo vitamin D u telu, boljeg smo mentalnog zdravalja i jačeg imuniteta, trošimo manje struje i, samim tim, novca... Veći deo Evrope, Severne Amerike, delovi Afrike i Azije prate ovaj sistem, a ove godine satovi će se vratiti u nedelju, 26. oktobra.
NE PROPUSTITE
Dok mnogi pozdravljaju "dodatni sat" u danu, promena i dalje pomera naše unutrašnje vreme, a neki to osećaju više od drugih.
– Generalno govoreći, uprkos žalbama da su večeri sve tamnije, jesenja se obično doživljava kao manje bolna – kaže profesor Malkolm fon Šanc, hronobiolog s Univerziteta Nortumbrija.
– Oni koji ne vole jesenju promenu sata uglavnom se žale da je iznenada mrak kada odu sa posla. Ali postoje dve stvari u vezi s tim. Prvo, to jednostavno odražava gde živimo: u to doba godine nema dovoljno dnevnih sati da bi i jutra i večeri bili svetli. To nije rezultat promene sata, već samo geografije – objašnjava on i dodaje:
– Drugo, i manje intuitivno, jeste da je biološki i fiziološki svetlost ujutru za nas mnogo važnija.
Partonen se složio, rekavši da je "jesenjoj promeni sata lakše prilagoditi se jer nam daje dodatni sat u danu", a glavnom cirkadijalnom satu je lakše da se prilagodi ovom novom rasporedu.
Međutim, upozorio je da u početku san možda neće biti tako osvežavajući kao tokom letnjih meseci.
– Postoji i rizik da ljudi ne iskoriste dodatni sat za spavanje. Umesto toga, ostaju budni duže i nastavljaju da grade dug sna – kaže on. – Promena bi mogla biti prilika da se nadoknadi odmor, ali većina ljudi je ne koristi na taj način.
Кako pomeranje vremena može da utiče na telo?
Prolećna promena sata, koja "krade" sat sna, povezana je sa kratkoročnim porastom saobraćajnih nezgoda, gubitka sna i srčanih udara. Jedna studija koju je navela Američka fondacija za srce otkrila je da je došlo do povećanja srčanih udara od 24 procenta dan nakon prelaska na letnje računanje vremena.
Ali oktobarsko pomeranje može da ima blaže efekte.
Studija iz 2025. godine, koju su sproveli Univerzitet "Džon Murs" u Liverpulu i Univerzitet u Oksfordu otkrila je da su žene češće nego muškarci prijavile povećanu brigu, zbunjenost i stres u danima nakon pomeranja sata. Poremećaji u rutini u životu dece, kao što su kasniji odlasci na spavanje i teškoće s buđenjem, takođe su doprineli stresu u mnogim domaćinstvima.
NE PROPUSTITE
Šira istraživanja sugerišu da česte promene vremena mogu da nose sa sobom ozbiljnije, dugoročne rizike.
Nedavna analiza naučnika iz Medicinske škole Univerziteta "Stenford" otkrila je da polugodišnje pomeranje vremena može dovesti do veće stope moždanog udara i gojaznosti. Studija je uporedila tri načina računanja vremena i zaključila da su sezonske promene vremena najgora opcija.
Modeliranjem izloženosti svetlosti, cirkadijalnog usklađivanja i zdravstvenih ishoda širom Sjedinjenih Američkih Država, istraživači su procenili da bi usvajanje stalnog standardnog vremena moglo da spreči oko 300.000 moždanih udara godišnje i smanji gojaznost kod 2,6 miliona ljudi.
Kako da vam pomeranje sata ne poremeti spavanje?
Kvalitetan san i držanje doslednog obrasca spavanja je među najvažnijim i često zanemarenim aspektima dugoročnog zdravlja.
– Znamo da je važno, a znamo i da naša tela mogu da se nose sa nekim nepravilnostima. Ali iz epidemioloških podataka znamo da je za dugoročno zdravlje bolje minimizirati fluktuacije – objasnio je Fon Šanc, s Univerziteta Nortumbrija.
Kako on kaže, to što ljudi pokušavaju vikendom da nadoknade izgubljen san može da bude "biološki ometajuće".
– Mnogi od nas ustaju rano tokom nedelje, a zatim spavaju vikendom. U suštini, tako menjaju raspored, kao da putujemo u drugu vremensku zonu u petak i vraćamo se u ponedeljak. Taj obrazac ima iste dugoročne negativne efekte kao i česta izloženost džet legu – rekao je on.
Studija objavljena u časopisu Journal of Epidemiology & Community Health otkrila je da osobe koje neredovno spavaju i bude se imaju 26% veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanih i moždanih udara, čak i ako su spavali preporučenih 7-9 sati po noći.
BONUS VIDEO
Kako pomeranje sata utiče na imunitet?
NE PROPUSTITE
