Jutarnji umor može da bude toliko intenzivan kao da niste spavali danima, a ne tek ustali iz kreveta, a vrlo je važno što pre utvrditi šta ga je tačno izazvalo.
Osećaj umora je normalna reakcija tela, kojom nam ono poručuje da prikočimo, usporimo, odmorimo se i damo mu mogućnost da se regeneriše i spremi da nastavi dalje.
Potpuno je očekivano da se on javi na kraju dana, naročito ukoliko je bio intenzivan, kada organizam žudi za snom i opuštanjem. Međutim, šta ako se takvi probudimo?
Kako kažu stručnjaci, povremena jutarnja iscrpljenost obično nije razlog za zabrinutost, ali ako se ona javlja često – to može biti znak da postoji problem ili je čak simptom neke bolesti.
NE PROPUSTITE
Medicinska platforma Medical News Today izdvojila je nekoliko mogućih uzroka umora po buđenju, a u nekim od njih možda ćete prepoznati svoj.
Ozbiljniji uzroci jutarnjeg umora
Imajte u vidu da je ovo lista mogućih uzroka kada je jutarnji umor jedini i najizraženiji simptom, a kada ga prate drugi (poput opadanja kose i sl), iscrpljenost po buđenju može da se poveže s mnogo ozbiljnijim stanjima, kao što su:
- anemija,
- anksioznost,
- depresija,
- sindrom hroničnog umora,
- dijabetes,
- snižena aktivnost štitne žlezde.
Ukoliko ste primtili bilo koji zabrinjavajući simptom ili duže vreme osećate izražen umor kad se probudite, obavezno se obratite lekaru, kako bi vas uputio na dalje analize.
Zašto se budimo umorni?
Inercija spavanja
Ovaj termin se odnosi na kognitivna i senzorno-motorička "oštećenja" koja se javljaju odmah nakon buđenja, a pojavljuju se kada se osoba probudi iz dubokog sna. Tada mogu da se jave:
- pospanost ili dezorijentacija
- teškoće u koncentraciji
- loše donošenje odluka
- teškoće u finoj motirici
Istaživanja su pokazala da je potrebno 15-30 minuta da se dostigne potpuna budnost, a uzrok inercije sna još uvek nije u potpunosti jasan nauci, ali se veruje da je prefrontalnom korteksu možda potrebno više vremena nego ostalim delovima mozga da se aktivira nakon što se probudimo.
Higijena spavanja
Higijena spavanja se odnosi na navike koje pojedincu pomažu da ima miran san, a narušavaju je one koje se smatraju lošima, kao što su:
- nedostatak rutine, koja uključuje da se uvek leže u isto vreme,
- duge dremke tokom dana,
- gledanje u ekrane pre spavanja,
- pretoplo, preglasno ili previše svetlo okruženje,
- neudoban dušek ili jastuk.
Način života i navike u ishrani
Osim higijene spavanja, još neki faktori iz životnog stila mogu da utiču na kvalitet sna i doprinesu tome da se budimo umorni. To su:
- nedovoljno vežbanje,
- noćno mokrenje,
- konzumiranje hrane koja ometa san,
- konzumiranje kofeina pre spavanja,
- konzumiranje alkohola pre spavanja.
NE PROPUSTITE
Poremećaji spavanja
Neki ljudi ističu da, iako imaju normalne navike i higijenu sna, i dalje ustaju iz kreveta iscrpljeni, što može da ukazuje na poremećaj spavanja.
Ukoliko sumnjate da je to vaš problem, obavezno se obratite lekaru kako bi vas uputio na dalje analize i lečenje.
Apneja u snu
Ovo je ozbiljan premećaj koji izaziva periodične pauze u disanju, a neki od simptoma apneje su:
- hrkanje
- borba za vazduh u snu
- buđenje suvih usta
- osećaj glavobolje izjutra
- osećaj umora posle dugog sna.
Ako imate neke od ovih simptoma, najbolje je da o tome popričate sa svojim izabranim lekarom.
Nesanica
Najpoznatiji poremećaj sna opdrazumeva da je osobi teško da se uspava ili da održi san, a neki od znakova su:
- često buđenje,
- prerano buđenje i teškoće da se ponovo uspavate,
- periodi razdražljivosti,
- depresivno raspoloženje
- nizak nivo energije.
Sindrom nemirnih nogu
Sindrom nemirnih nogu je okarakterisan neizdrživim nagonom za pokretanjem ekstremiteta i motoričkim nemirom i može uzrokovati nesanicu. To može da poremeti san i da čini da se osećamo umorno u toku dana.
Poremećaj periodičnih pokreta udova (PLMD)
Nastaje kada osobe periotično i nehotice pomera udove u snu i uglavnom pogađa donje ekstremitete, izazivajući trzaje mišića, koji se ponavljaju na 15-40 sekundi.
PLMD ometa san i dovodi do jutarnjeg umora.
Bruksizam
Bruksizam je parafunkcijska aktivnost koja se ispoljava kao stiskanje ili škripanje zubima, a odvija se na podsvesnom nivou.
Osoba koja škripi zubima u snu može da primeti:
- glavobolje,
- oštećenja zuba,
- poremećaje vilice,
- bol u uhu i
- prekide sna.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Više od 60 odsto ljudi ima novi sindrom, psihijatri upozoravaju na simptome premora
NE PROPUSTITE
