Mnoge od stvari koje žene doživljavaju u porodilištima nisu normalne i predstavljaju kršenje ljudskih prava, a toliko su ukorenjene da ih gotovo očekujemo. Znate li šta sve potpada pod akušersko nasilje?
Najnoviji slučaj optužbi za akušersko nasilje u Srbiji potresao je našu zemlju, a žene na društvenim mrežama dele svoja potresna i stravična iskustva zlostavljanja tokom porođaja.
Ovaj, relativno nov pojam u Srbiji jer se o njemu priča tek poslednjih godina, odavno je poznat u svetu i jasno definisan, a toliko je duboko ukorenjen da mnoge žene ne pričaju o njemu i, štaviše, očekuju da će dobiti loš tretman ili čak doživeti makar i verbalno nasilje ukoliko "ne časte" osoblje.
Znate li šta je, zapravo, akušersko nasilje i šta sve potpada pod njega?
Šta je akušersko nasilje?
Zlostavljanje tokom porođaja ili akušersko nasilje generalno se definitše kao interakcija ili uslovi koji se smatraju ponižavajućim ili nedostojanstvenim, navodi se u radu objavljenom 2014. u Biltenu Svetske zdravstvene organizacije. Ono podrazumeva bilo koji vid ponašanja koji može da naškodi trudnici ili porodilji i spada u nasilje nad ženama i kršenje ljudskih prava.
Ukoliko ste bili žrtva akušerskog nasilja, mogli ste da se osetite posramljeno, ignorisano, nepoštovano, bespomoćno ili da doživite fizičko nasilje. Dakle, nisu samo fizičko nasilje i direktne uvrede problem, već svaka situacija u kojoj se osećate na navedene načine.
Prema studijama SZO, to je problem koji se javlja širom sveta i može imati ozbiljne posledice po majku i dete, a rizik da će se naći u ulozi žrtve povišen je kod adolescentkinja, neudatih i žena niskog socioekonomskog statusa, imigrantkinja, žena zaraženih HIV-om i etničkih manjina. Ipak, svaka žena može da biti izložena ovakvom vidu nasilja.
Akušersko nasilje u Srbiji
Advokaice Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković objavile su 2022. godine Izveštaj o akušerskom nasilju i pokrenule tim za pomoć ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja, a kako je preneo portal 021 slučajevi su prijavljeni u više ustanova u našoj zemlji.
Najčešće su to Klinika za ginekologiju i akušerstvo "Betanija" u Novom Sadu, Ginekološko-akušerska klinika "Narodni Front" u Beogradu, Univerzitetski klinički centar Niš i Klinika za ginekologiju i akušerstvo "Višegradska".
U Izveštaju se navodi da su žene na porođaju doživele navodno verbalno nasilje, Kristelerov zahvat, epiziotomiju, porođaj bez anestezije, nasilno bušenje vodenjaka, uključivanje indukcije i uskraćivanje hrane i vode. Dalje u Izveštaju stoji i da se pacijentkinje tokom porođaja vežu kaiševima, bivaju izložene ušivanju bez anestezije, uz "argumente" poput "da bude kao nova za muža" i "da se muž raduje".
U izveštaju se ističe i nalaz da se medicinski tretmani primenjuju tako da se pacijentkinje izlažu dodatnoj patnji i bolu, te da se ne preduzima nijedna mera koja bi dovela do olakšanja patnje i bola.
Kako je utvrđeno na osnovu više svedočenja, pacijentkinjama se preporučuje da ne uzimaju hranu i vodu "za njihovo dobro", a često im se i potpuno zabranjuje uzimanje hrane i vode.
– Mnoge pacijentkinje su gladovale i bile su žedne za sve vreme porođaja, iako je porođaj trajao duže od 12 časova – samo su neki od podataka iznetih u Izveštaju.
U njemu se dalje navodi da su toaleti nefunkcionalni, bez osnovnih sredstava za higijenu, kao i da posteljina i spavaćice nisu menjani po nekoliko dana ili su pokrivane krvavim ćebadima.
Kod pobačaja je uočeno da su pacijentkinje ostavljane same, bez nadzora zdravstvenog radnika, odnosno bile su prinuđene da pobace u krevetu pred drugim trudnicama/porodiljama ili u kupatilu, tako što izbace plod u ve-ce šolju ili lopatu, a to su samo neki od stravičnih navoda u Izveštaju.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kako izgleda ušivanje posle porođaja