Nakon što se dogodi masovni napad , obično su prvi i najčešći komentari da ubica verovatno pati od neke mentalne bolesti. Da li je baš uvek tako?
Masovne pucnjave retko se događaju na našim prostorima, dok su na Zapadu one znatno češće – sredinom aprila ABC je javio da je u Sjedinjenim Američkim Državama u tom trenutku bilo više masovnih napada nego dana u godini.
S obzirom na to koliko su česte ovakve pucnjave u Americi, tamošnji stručnjaci sproveli su mnogo istraživanja na temu masovnih napada i, uopšte, psihologije ubica koje iza njih stoje. Iako je uvreženo mišljenje da je pokretač mentalno oboljenje, stručnjaci napominju da ne mora uvek biti tako.
Dr Ragi Girgis, vanredni profesor kliničke psihijatrije na Odeljenju za psihijatriju na Univerzitetu Kolumbija, radio je analizu kojom je pokušao da utvrdi odnos između ozbiljne mentalne bolesti i ovakvog napada. Njegov tim i on objavili su 2021. godine izveštaj na tu temu, a zaključak dr Girgisa je da psihički problemi nisu jedini niti vodeći pokretači.
NE PROPUSTITE
– Javnost ima tendenciju da povezuje ozbiljne mentalne bolesti, poput šizofrenije ili psihotičnih poremećaja, s nasiljem i masovnim pucnjavama. Ali ozbiljna mentalna bolest – posebno psihoza – nije ključni faktor u većini masovnih pucnjava ili drugih vrsta masovnih ubistava – napomeniuo je on za Columbia Psychiatry News.
Prema njegovim rečima, zapravo vrlo mali broj napadača ima teže psihičke bolesti, a nešto veći blaže oblike ili upotrebljava narkotike i alkohol.
– Otprilike pet odsto masovnih pucnjava je povezano s teškim mentalnim oboljenjima. Iako je mnogo veći broj masovnih pucnjava (oko 25%) povezan s nepsihotičnim psihijatrijskim ili neurološkim bolestima, uključujući depresiju, procenjuje se da 23 odsto ima veze sa upotrebnom supstanci, a u većini slučajeva su ova stanja "incidentna" – kaže dr Girgis.
On je napomenuo da je veoma važno da se identifikuju osobe koje imaju mentalne bolesti i poremećaje, zloupotrebljavaju razne supstance i imaju visok rizik da ispolje nasilno ponašanje, kako bi se nasilje i sprečilo.
On dodaje da postoje i drugi faktori rizika, a samo neki od njih su, prema rečima dr Girgisa:
- teški i akutni životni stresori
- istorija pravnih problema
- "epidemija" nihilizma, praznine, besa
- želja za ozloglašenošću
– Naši nalazi pomažu da se razbije mit da se zbog teške psihijatrijske bolesti može predvideti ko će počiniti masovno ubistvo – istakao je tada dr Girgis, koji dodaje da je važno da ljudi shvate da nije svako loše ponašanje isto što i mentalna bolest, naročito ne svako zlo kojem svedočimo.
Zbog ovakvih komentara postoji bojazan da će ljudi koji imaju psihička oboljenja i već im je teško da ih priznaju sebi i drugima i potraže pomoć biti dodatno stigmatizovani. Psihijatar Gari Brukato, s Odeljenja za psihijatriju u Njujorku, i sam je izrazio zabrinutost zbog toga, a on je sa svojim saradnicima svojevremeno dšao do sličnog zaključka kao eksperti Univerziteta Kolumbija.
Psihijatri su analizirali 1.315 masovnih ubistava u Americi, a njihov zaključak bio je da je samo 11 odsto svih masovnih ubica i samo 8 posto onih od njih koji su koristili vatreno oružje zapravo imalo ozbilno mentalno oboljenje. Utvrđeno je i da većina ubica ima istoriju problema sa zakonom, koristi narkotike i prekomerno unosi alkohol, a ispoljava i nepsihotične psihijatrijske i neurološke simptome.
NE PROPUSTITE
