Šta je normalno da se oseća nakon jela, a šta ne?
Nakon jela često možemo da osetimo niz promena u zavisnosti od toga koliko je obrok bio obilan, ali jedan deluje kao važan znak za uzbunu – vrtoglavica.
Nemali broj ljudi žalio se na neobičnu vrtoglavicu praćenu malaksalošću posle jela, naročito ukoliko je prošlo mnogo vremena od prošlog obroka.
Šta izaziva vrtoglavicu posle jela?
Do ovog stanja mogu da dovedu preosetljivost na određene namirnice i neki nelečeni zdravstveni problemi, a ovo su neki od njih.
Pad glukoze u krvi poznat je uzrok vrtoglavice. Budući da je normalno da posle obroka nivo šećera poraste, onome ko je prethodno imao vrlo nizak šećer može da se "zavrti u glavi" od ove nagle promene.
Lekari ovo stanje nazivaju reaktivnom hipoglikemijom, a ona može da se dogodi i kod ljudi koji nemaju dijabetes.
U pojedinim slučajevima može doći do pada pritiska posle obroka, a u pitanju je tzv. postprandijalna hipotenzija, koja je nešto češća kod starijih lica i osoba sa inače povišenim krvnim pritiskom i onih sa poremećajima autonomnog nervnog sistema.
Ljudi koji imaju viši pritisak imaju veću verovatnoću da im se javi vrtoglavica posle obroka jer povišen pritisak može da izazove "ukrućenje" i blokade u arterijama, a te promene otežavaju dotok krvi u mozak u trenutku kada ona ide ka digestivnom sistemu.
Pojedini lekovi protiv dijabetesa, uključujući insulin, mogu da izazovu vrtoglavicu kada previše snize nivo šećera u krvi. Recimo, neko ko pije lekove neposredno pre obroka može da oseti vrtoglavicu posle obroka, paralelno dok lek počinje da deluje.
Oni koji redovno osećaju ovaj simptom obavezno to moraju da kažu svom lekaru kako bi se prilagodila terapija.
- Hrana, piće i alkohol
Pojedine hemikalije takođe, mogu da dovedu do pojave vrtoglavice, a isto je i kod preosetljivosti za određene namirnice, kada se uz ovaj simptom javlja i mučnina.
Ako se to često javlja, obavezno posle obroka vodite evidenciju kako biste utvrdili šta može da izaziva problem.
- Stajanje nakon dužeg sedenja
Nekim ljudima krvni pritisak naglo pada kada ustanu nakon dužeg sedenja, pa u ovim slučajevima uzrok problema nije sama hrana već nagli prelazak iz sedećeg u stajaći položaj.
U pitanju je tzv. ortostatična hipotenzija, stanje pri kojem u roku od tri minuta, prilikom uspravljanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, dolazi do pada sistolnog (gornjeg) pritiska za 20 mmHg ili dijastolnog (donjeg) za 10 mmHg.