"Gospođo, vi POD HITNO u bolnicu!" Gorica Nešović ispričala posle kojih simptoma je saznala da boluje od DIJABETESA

Proslavljena radijska voditeljka otkrila je da je ovo hronično oboljenje u njenom slučaju počelo tiho, bez jasnih znakova, da bi u kritičnom trenutku saznala svoju dijagnozu.

Radijska zvezda Gorica Nešović proteklih godina je otvoreno pričala o svom životu s dijabetesom i trudila se da podigne svest o ovom oboljenju.

 

Kako je nakon nekoliko meseci pandemije virusa korona istakla, ona je preduzela sve mere da se, kao pripadnica rizične grupe, zaštiti od izloženosti virusu.

 

— Otkako je počela pandemija, radim od kuće. Imam svu pažnju i razumevanje kolega, pa se ja u program koji vodimo Dragan Ilić i ja, uključujem telefonom nekoliko puta u toku emisije. Tako su mi oni predložili kada je počelo sve ovo i ja sam od početka pandemije u samoinicijativnoj samoizolaciji. Sa mojom doktorkom sam dogovaala kontrole na šest meseci. Sada nema potrebe da idem češće. Merim šećer svaki dan, nema potrebe za lekarom jer sve držim pod kontrolom — objasnila je ona.

Ona je zadržala vedar duh i u najtežim trenucima iako se, kako je istakla, toliko izolovala da je potpuno isključila društveni život.

 

— E, u ovoj samoizolaciji, da prostite, socijalni život nemam! Niko mi ne ulazi u kuću. Nigde ja ne izlazim. Napravila sam neki ritam, neke rituale čime ću da se bavim u toku dana. Ja nisam paranoičarka, da se razumemo, ali ipak je takva situacija da je bolje da se sačuvam. Nema kukanja, tu su TV, radio, internet, podkastovi, čitanje… Ništa strašno to nije. E, sada, ko ima „neizdrž“ da svojim očima mora sve da vidi i proveri – njemu je možda teže. Ali ja sam u nekom tenutku zaista imala ugroženo zdravlje i od tada sam štreber. Još samo da mi se sredi ovo u oku… Jer i to je posledica šećera, nije neuobičajeno… Potera jedno, pa drugo pa treće, pa se nešto novo pojavi. Tako je sa dijabetesom, Ali ja sama sebi kažem: sada plaćaš danak svojoj neodgvornosti i to je to — ispričala je.

Ona je sada, tokom gostovanja u RTS Ordinaciji, ispričala i kako su izgledali prvi simptomi stanja s kojim je danas naučila da živi.

 

— Ja sam pre tačno tri godine osećala neki blagi umor, al' ko velim, ustajem svako jutro u 4, nemam više ni 25 godina, je l', pa nekako je i logično da sam umorna. To je bio jedini simptom koji sam ja osećala. Nisam imala predstavu da to može da ima veze sa dijabetesom — naglasila je Gorica.

Ona nije imala uobičajene simptome dijabetesa, a prve naznake bolesti bile su vrlo netipične.

— I onda krenu da mi otiču noge, ali ne samo stopala dole, nego cele noge i donji deo stomaka. I to je bilo kao da neko pumpa dušek leti za more. Tom brzinom se nekako (sve dešavalo), u par dana bilo mi je loše, jedva sam hodala, al' to pripisujem tim otocima. I odem u laboratoriju i zovu me, kažu: "Gospođo, vi pod hitno u bolnicu, vama je šećer skoro 30" — prisetila se radijska voditeljka.

Ona je nekoliko godina ranije imala polineuropatiju, koja je jedna od posledica ove bolesti, ali ne mora da bude.

 

— Ne osećate prste na rukama i na nogama, kao da su utrnuli. Zapravo osećaj je kao kad promrznu šake zimi pa vi osećate, to nije trnjenje klasično, nego kao da su malo tuđe ruke, jagodice, i tako je i na rukama i na nogama. A pre toga me je zabolela neka tačka na leđima i kao to se upalila brahijalna tačka. Nisam ja to sama sebe lečila, ali niko da me pošalje da izmerim šećer — naglašava Gorica.

Kako se seća, tada su je medicinski radnici pitali da li je dijabetičarka, a ona je odgovorila:

— Ne, da ja znam.

Zbog svog stanja, Gorica je iz korena promenila način života i ishrane, a krenula je i na jogu i fizioterapiju.

 

— Ne jedem pečenje, ali nikad ga nisam i pre jela. Bitno je ne jesti belo brašno, ne jesti šećere i da se onda balansira, ima i proteina i vitamina, i ugljenih hidrata, a da ne bude samo proteini ili samo ugljeni hidrati. To znači salata, meso neko, povrće neko zelene boje, to bi bilo idealno — pokazuje njeno iskustvo, a Gorica ne krije da ponekad napravi grešku.

— Tipa, za Novu godinu pojedem poveću kašiku ruske salate, ali zato posle toga ide boranija dva dana ili kupus — kaže voditeljka.

Danas se oseća odlično i kaže:

— U stvari, dijabetes se sakrio.

Od insulinske terapije ne oseća ni pospanost ni umor i ne smatra nekim opterećenjem to što mora redovno da uzima lek.

— To je ono penkalce, toliko nežna, tanka igla da ne osećate ništa. Izbrojim do 10 u sebi, izvadim iglicu, lepo sednem, jedem i idemo dalje. Znači, super i super se osećam. I šta je tu teško? Meni je teže neki put da uzmem tabletu nego ovo da uradim, tako da je insulin stvarno moja najbolja drugarica — napominje ona.