Ukoliko često imate ove simptome, jedna od stvari na koje treba da posumnjate jeste i anksioznost, naručito ukoliko ih prati neki od tipičnih simptoma ovog stanja
Kiondra Džekson, licencirana terapeutkinja za mentalno zdravlje, spada u korisnike društvene mreže Tik Tok koji se trude da edukuju ljude putem ove mreže, pa neretko deli savete i govori o važnim temama koje se tiču duševnog zdravlja.
Ona je do sad pričala o problemima s poverenjem, šta treba pitati svakog terapeuta, kako se izboriti s tremom zbog javnog nastupa i o mnogim drugim poteškoćama s kojima se ljudi svakodnevno susreću.
Najviše pažnje privukla je, međutim, otkrivši manje poznate simptome anksioznosti. Kako je Džeksonova objasnila, postoje pokazatelji ovog stanja koji nisu tipični i mogu se svrstati u neobične i retke, a to su:
- Loše varenje: podrigivanje, gorušica, gasovi
- Fantomski zvuci u ušima: zujanje, zvonjenje, cvrkutanje
- Peckanje: na koži, usnama, očima
Kako je potom istakla u razgovoru s medijima, da bi nekome u Americi bila dijagnostikovana anksioznost, treba da ima simptome navedene u "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje",a to uključuje osećaj zabrinutosti, preterano razmišljanje, poteškoće s koncentracijom, razdražljivost, stezanje u grudima, osećaj zamora.
Lista ovih simptoma ne uključuje tri gorenavedena pokazatelja koje je Džeksonova naglasila, a ona ističe da oni nisu tipični simptmi na osnovu oji se daje dijagnoza anksioznosti. U pitanju su znakovi poremećaja koji se uglavnom pojavljuju u kombinaciji sa zvaničnim simptomima anskioznosti, a ona je želela da skrene pažnju na njih jer mnogima nije poznato da mogu da ukažu da postoji mentalni problem.
Anksioznost je jedan od glavnih odbrambenih mehanizama još od praistorije, ali u današnje vreme često se javlja u svakodnevnom životu,a ne samo u kriznim situcijama već je često neutemeljen u realnosti. Kod anksioznih osoba, mozak protumači nešto kao pretnju i preko simpatičkog nervnog sistema šalje nadbubrežnim žlezdama signal da luče adrenalin, koji stimuliše jetru da transformiše glikogen u glukozu kako bi se pružilo više energije mišićima, potom ubrzava rad srca kako bi telo bilo spremnije za borbu ili beg, širi krvne sudove koji "hrane" mišiće i sužava one koji utiču na digestivni trakt, pa je tako na raspolaganju više snage i energije.
Kao odgovor na anksioznost zbog svakodnevnih životnih situacija može da se javi dugotrajan stres, koji dalje može da izazove veliki broj zdravstvenih problema, uključujući disajne i gastrointestinalne poremećaje, narušen imuni sistem, gojaznost, srčane tegobe itd.