oslušnite svoj organizam

NIKAD ne biste posumnjali na mentalni problem: 3 neobična simptoma ANKSIOZNOSTI za koje morate da znate

0

Ukoliko često imate ove simptome, jedna od stvari na koje treba da posumnjate jeste i anksioznost, naručito ukoliko ih prati neki od tipičnih simptoma ovog stanja

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Kiondra Džekson, licencirana terapeutkinja za mentalno zdravlje, spada u korisnike društvene mreže Tik Tok koji se trude da edukuju ljude putem ove mreže, pa neretko deli savete i govori o važnim temama koje se tiču duševnog zdravlja.


Ona je do sad pričala o problemima s poverenjem, šta treba pitati svakog terapeuta, kako se izboriti s tremom zbog javnog nastupa i o mnogim drugim poteškoćama s kojima se ljudi svakodnevno susreću.

 

Najviše pažnje privukla je, međutim, otkrivši manje poznate simptome anksioznosti. Kako je Džeksonova objasnila, postoje pokazatelji ovog stanja koji nisu tipični i mogu se svrstati u neobične i retke, a to su:

  1. Loše varenje: podrigivanje, gorušica, gasovi
  2. Fantomski zvuci u ušima: zujanje, zvonjenje, cvrkutanje
  3. Peckanje: na koži, usnama, očima

Kako je potom istakla u razgovoru s medijima, da bi nekome u Americi bila dijagnostikovana anksioznost, treba da ima simptome navedene u "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje",a to uključuje osećaj zabrinutosti, preterano razmišljanje, poteškoće s koncentracijom, razdražljivost, stezanje u grudima, osećaj zamora.

 

Lista ovih simptoma ne uključuje tri gorenavedena pokazatelja koje je Džeksonova naglasila, a ona ističe da oni nisu tipični simptmi na osnovu oji se daje dijagnoza anksioznosti. U pitanju su znakovi poremećaja koji se uglavnom pojavljuju u kombinaciji sa zvaničnim simptomima anskioznosti, a ona je želela da skrene pažnju na njih jer mnogima nije poznato da mogu da ukažu da postoji mentalni problem.

 

Depresija, Nervoza, Zima, Tuga
foto: Maridav/Shutterstock

Anksioznost je jedan od glavnih odbrambenih mehanizama još od praistorije, ali u današnje vreme često se javlja u svakodnevnom životu,a ne samo u kriznim situcijama već je često neutemeljen u realnosti. Kod anksioznih osoba, mozak protumači nešto kao pretnju i preko simpatičkog nervnog sistema šalje nadbubrežnim žlezdama signal da luče adrenalin, koji stimuliše jetru da transformiše glikogen u glukozu kako bi se pružilo više energije mišićima, potom ubrzava rad srca kako bi telo bilo spremnije za borbu ili beg, širi krvne sudove koji "hrane" mišiće i sužava one koji utiču na digestivni trakt, pa je tako na raspolaganju više snage i energije.

 

Kao odgovor na anksioznost zbog svakodnevnih životnih situacija može da se javi dugotrajan stres, koji dalje može da izazove veliki broj zdravstvenih problema, uključujući disajne i gastrointestinalne poremećaje, narušen imuni sistem, gojaznost, srčane tegobe itd.

 

 

 

makonda-tracker