Obratite pažnju na znake OZBILJNOG UPOZORENJA: Kako prepoznati da li neko razmišlja o samoubistvu?

Oduzimanje sopstvenog života, nažalost, pojava je koja potresa društvo svakodnevno, iznova, ali dešava se tako često, što je više nego uznemirujuće. Osobe koje se odlučuju na taj čin uglavnom nam ostavljaju male, znakovite poruke kojima nas upućuju u to šta će se možda dogoditi — ali nekada ih možemo primetiti ako otvorimo četvore oči...

Smrt mladog Jovana Ivića, sina Sande Rašković Ivić i Aleksandra Ivića, potresla je domaću javnost — bio je mlad momak, od svega 25 godina, unuk velikih imena lingvistike Pavla i Milke Ivić i psihijatra Jovana Raškovića. Kako su pisali novinari crne hronike, njegovo telo nađeno je na pločniku ispred zgrade u kojoj je živeo, a veruje se da je u pitanju samoubistvo. Više javno tužilaštvo saopštilo je da ništa ne ukazuje na nasilnu smrt.

 

 

Na Jovanovim društvenim mrežama tokom jučerašnjeg dana osvanule su jezive poruke koje su, zapravo, bile njegove poslednje reči. On je napisao kako je neko prosto proklet, kako je bol neizdrživ, kako je mrak tu poslednjih 15 godina... I obično kada se desi slična situacija, javi se pitanje: da li je crni ishod mogao da se spreči?

 

Odgovor niko ne može znati sa sigurnošću, ali dobro je umeti prepoznati upozoravajuće znake koji mogu odati osobu koja se "sprema" na ovakav čin. Ne zatvarajte oči i ne skrećite pogled ukoliko primetite da se neko u vašoj neposrednoj blizini ponaša na sličan način.

 

• Oni nas upozoravaju

 

Ljudi koji počine samoubistvo ne žele da umru, već da okončaju svoju bol. Nemojte otpisivati nečiju priču o samoubistvu kao pretnju. Ako primetite da neko zaista razmišlja o tome da se samopovredi, odmah potražite pomoć.

 

• Fokus je na smrti

 

Neki ljudi otvoreno pričaju o tome da žele da umru ili počine samoubistvo ili se dugo zadržavaju na temi smrti i umiranja. Možda će na internetu pretraživati načine za samoubistvo ili kupiti nož, oružje, pilule.

 

• Prave planove

 

Osoba može pripremati korakte ka svojoj preranoj smrti, kao što je poklanjanje sopstvenih stvari, opraštanje od drugih, pisanje poslednje poruke...

 

• Pokazuju očaj

 

Otvoreno govore o nepodnošljivom bolu ili tome kako su teret drugima, obično najbližima.

 

• Promene u ponašanju i spavanju

 

Često je osoba anksiozna, depresivna, tužna, besna... Promenljivog je raspoloženja i katkad agresivna. Ipak, odjednom kao da postaje mirna, jer je rešila da oduzme sebi život. Spavaju mnogo manje ili mnogo više nego obično.

 

 

• Konzumiranje alkohola i droga

 

To povećava šanse za samoubistvo. Preterano konzumiranje alkohola ili nedozvoljenih supstanci može biti pokušaj da se bol zatupi ili radi samopovređivanja.

 

• Nepažljivo ponašanje

 

Osobe koje misle na samoubistvo često imaju vrlo opasne postupke, ulaze u rizične seksualne odnose ili voze u alkoholisanom stanju.

 

Faktori rizika mogu biti ako ljudi imaju ili trpe:

 

• mentalni poremećaj
• zavisnost od alkohola ili droga
• ozbiljnu, životno ugrožavajuću bolest
• veliki gubitak (obično voljene osobe, ali i veze, posla...)
• ozbiljne finansijske ili probleme sa zakonom
• istoriju trauma ili zlostavljanja

 

Kako pomoći?

 

Sve znake potencijalnog samoubistva shvatajte ozbiljno. Vaše uključivanje u nečiji život i podrška mogu spasiti tu osobu. Ne bojte se da pitate osobu za koju ste zabrinuti ima li suicidalne misli, da li je depresivna ili ima problema. Razgovor s takvom osobom može pomoći pri ublažavanju suicidalnih misli, a vama će staviti do znanja da li i kakve korake morate preduzeti.

 

***

 

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva — lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

 

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

 

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

 

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.