icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

nije svaki organizam isti

I TO MOŽE DA SE DESI! Šta ako ni nakon vakcinacije ili preležane bolesti niste razvili antitela?

Podeli:

Ako ste se vakcinisali ili preležali korona virus, a nemate antitela ili ih imate manje nego vaš komšija, ne očajavajte.

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

To ne mora da znači da niste zaštićeni od infekcije, tvrde stručnjaci.

U kompletnom imunom odgovoru organizam ima pravu vojsku — i naoružane stražare i pešadiju i konjicu koji se bore sa napadačima — to su i antitela i razne vrsta ćelija.

Kad je reč o novom korona virusu SARS-CoV-2, i antitela i T-ćelije su važni delovi imunološkog odgovora koji nam pomaže da se izborimo s virusom — kažu za BBC na srpskom Alba Grifoni i Alesandro Sete sa kalifornijskog La Hoja Instituta za imunologiju. Oni su deo tima istraživača u Centru za infektivne bolesti i istraživanje vakcina.


Imunitet je vrlo individualna stvar, zavisi od snage čitavog organizma, starosti, načina života, eventualnih bolesti, lekova koje neko pije, ishrane i brojnih drugih faktora, objašnjava Vladimir Jurišić, profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.


Ćelijska imunost kao deo toga je jako važna, ona nam pomaže i štiti nas — kaže Jurišić koji se već godinama bavi istraživanjima u oblasti onkologije i kliničke imunologije.

vakcina, vakcine, vakcinacija
foto: Shutterstock

On objašnjava da u okviru ćelijskog imuniteta postoje memorijske ćelije, koje zapamte da smo bili u dodiru sa bacilom.

Da li je to živ virus, ili u slučaju vakcina mrtav virus, to nije važno, važno je da smo bili u kontaktu sa tim i da kad sledeći put dođe živ virus mi budemo zaštićeni — ističe Jurišić.

Inicijalizacija u toku...