Svi su ispitanici bili stariji od 50 godina, što znači da pripadaju skupu u kojoj raste rizik za razvoj metaboličkih poremećaja.
Veliki broj studija pokazuje da nije važno samo šta jedete, nego i kada jedete.
Da bi testirali tu hipotezu, naučnici su proučili metabolizam šest osoba koje su jele u različito doba dana. Svi su ispitanici bili stariji od 50 godina, što znači da pripadaju skupu u kojoj raste rizik za razvoj metaboličkih poremećaja.
U prvom ispitivanju svi su jeli isti doručak, ručak i večeru. U drugom im je uskraćen doručak, ali su nakon večere, kao dodatni obrok, dobili kaloričan zalogaj pre spavanja. Doručak u osam ujutro i kasnovečernja užina u 22 sata imali su isto kalorija, 700, i bili su nutritivno jednaki. Količina fizičke aktivnosti bila je jednaka u oba testa.
Naučnici su otkrili da nezavisno od jednako kaloričnog obroka i fizičke aktivnosti, vreme unošenja hrane imalo je znatan uticaj na sagorijevanje masti.
Činjenica da telesni dnevni bioritam koji reguliše sagorevanje masti ima važne posledice na navike u ishrani, odnosno potvrđuje tezu da je bolje preskočiti obrok pre spavanja nego doručak.