Rukola je prava riznica hranljivih materija, pa može mnogo da koristi organizmu, ali je toliko jaka da o njoj treba znati nekoliko važnih činjenica. Ko bi trebalo da jede rukolu, ko ne sme ni da je zagrize, a ko treba da pripazi na količinu?
Rukola (lat. Eruca sativa), lisnato povrće koje pripada grupi kupusnjača, sve je popularnija salata, a poznato je po brojnim zdravstvenim prednostima.
Njena upotreba nije novijeg datuma jer se još u vreme antičkog Rima i Egipta izuzetno cenila, kako u ishrani, tako i u narodnoj medicini. Tada se rukola smatrala prirodnim afrodizijakom, ali i sredstvom za ublažavanje različitih tegoba, naročito onih vezanih za varenje.
Danas je rukola nezaobilazan sastojak salata širom sveta, a prepoznatljiva je po svom blago ljutkastom ukusu i tome što je izuzetno bogata vitaminima, mineralima i korisnim biljnim jedinjenjima. Zbog toga se preporučuje da se jede redovno kako bi se iskoristili njeni brojni pozitivni efekti na zdravlje.
Snažan saveznik protiv upala i oksidativnog stresa
Rukola obiluje jedinjenjima koja deluju kao antioksidansi, što znači da štiti organizam od oksidativnog stresa, koji može da ošteti ćelije i doprinese razvoju različitih bolesti. Naročito su značajni glukozinolati, jedinjenja koja sadrže sumpor i imaju antifungalno dejstvo, a inače su i u sastavu kupusa, rena i senfa. Kada se rukola seče ili žvaće, oni se razgrađuju u izotiocijanate, poznate po svom snažnom protivupalnom i zaštitnom dejstvu.
Osim toga, rukola sadrži i flavonoide poput kvercetina, kempferola i izorhamnetina, koji dodatno doprinose borbi protiv upala i štite organizam od štetnih uticaja.
NE PROPUSTITE
Može da snizi rizik od ozbiljnih bolesti
Kao i drugo povrće iz porodice kupusnjača, rukola se povezuje s nižim rizikom od razvoja hroničnih i ozbiljnih oboljenja, uključujući određene vrste raka. Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje ovog tipa povrća može da ima zaštitni efekat, a naročito kad se jede u sirovom obliku.
Jedna opsežna studija ukazala je da dodatna porcija ovakvog povrća može značajno da smanji rizik od raka pankreasa. Učesnici istraživanja koji su redovno jeli veće količine sirovog povrća iz porodice kupusnjača imali su znatno manju verovatnoću da obole u poređenju sa onima koji ga retko jedu.
Pored toga, ishrana bogata ovim povrćem se povezuje i s manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih teških zdravstvenih problema.
Lisnato povrće, među koje spada i rukola, može da ima pozitivan uticaj i na kognitivne funkcije jer su istraživanja pokazala da osobe koje redovno konzumiraju kupusnjače sporije doživljavaju pad mentalnih sposobnosti.
U jednoj studiji koja je obuhvatila stariju populaciju, primećeno je da su oni koji su svakodnevno jeli jednu do dve porcije lisnatog povrća imali mentalne sposobnosti slične osobama koje su i do jedne decenije mlađe.
Rukola je, takođe, bogata hranljivim materijama poput folata i mangana, magnezijuma, gvožđa, zatim vitamina K, C i K, nitrata i biljnih antioksidanasa, koji zajedno doprinose očuvanju funkcije mozga i usporavanju procesa starenja.
Postoje li rizici kada se često jede rukola?
Iako se generalno smatra bezbednom, rukola može da izazove alergijsku reakciju kod ljudi koji su preosetljivi na nju, pa je u tom slučaju treba izbegavati.
Takođe, osobe koje koriste lekove za razređivanje krvi, poput varfarina, treba da budu oprezne sa unosom hrane bogate vitaminom K, jer može da utiče na delovanje terapije. Nema potrebe da se rukola potpuno izbaci iz ishrane u tom slučaju, ali je važno da se ograniči na manje količine kako bi se sprečile fluktuacije u koagulaciji krvi.
BONUS VIDEO
Pileće bajadere i urnebes salata
NE PROPUSTITE
