Jedete je svaki dan i RAZARA VAM PAMĆENJE: Ova hrana je najlošija za mozak i povezana je s rizikom od demencije

Kao što nijedna hrana nije lek, tako nema ni namirnica koje direktno izazivaju bolesti i lošu memoriju, ali stručnjaci ističu da bi trebalo ograničiti unos ovih grupa hrane da bismo se zaštitili u poznim godinama

Kako piše medicinska platforma Healthline, u našoj ishrani zastupljeno je mnogo namirnica koje mogu da štete zdravlju mozga, odnosno kognitivnim funkcijama.

One su toliko česte da ih je gotovo nemoguće izbeći u potpunosti, ali ukoliko znate šta da ograničite – već ste učinili veliku ulogu svom mozgu!

Prema nekim procenama, demencija će do 2030. godine pogoditi oko 65 miliona ljudi širom planete, a pojedina hrana u tome igra značajnu ulogu. Ovo su neke od takvih namirnica.

 

• Sokovi sa šećerom

Slatka pića, poput gaziranih i energetskih napitaka i voćnih sokova, poznate je, utiču na opšte zdravlje, podstiču gojenje i povećavaju rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.

 

Ipak, brojna istraživanja, uključujući studiju objavljenu 2010. godine u medicinskom magazinu Diabetes Care, navode da ona imaju i negativan uticaj na mozak.

Najveći rizik je onaj za nastanak Alchajmerove bolesti.

 

• Rafinisani ugljeni hidrati

 

Dodati šećeri i visokoprerađene žitarice poput belog brašna obično imaju visok glikemijski indeks, što znači da ih telo brzo vari i da šećer u krvi i insulin rastu nakon što ih konzumiramo.

Takođe, obično su "zarazni", odnosno jedemo ih u većim količinama, a sve to zajedno je loša vest i za kognitivne sposobnosti.

 

Prema studiji objavljenoj 2015. godine u listu Nutrients, zdravi mladi ljudi koji jedu više rafinisanog šećera imaju slabije pamćenje, a isto istraživanje je došlo do sličnog zaključka za povišen unos masti. Taj efekat šećera na memoriju verovatno je posledica upale hipokampusa, dela mozga koji utiče na neke aspekte pamćenja, kao i na reakcije na znakove gladi i sitosti.

 

• Trans-masti

 

Više studija je pokazalo da postoji veza između zasićenih i trans-marti i demencije, a pregled više studija objavljen 2014. u časopisu Neurobiology of Aging dokazao je ljudi koji jedu više ovakvih masnoća imaju viši rizik od Alchajmerove bolesti, slabe memorije, manje zapremine mozga i kognitivnog opadanja.

– Ni deca ni odrasli ne treba da jedu ništa što sadrži trans-masti, ni hidrogenizovane niti delimično hedigenizovane – objašnjava dijetetičarka Nanet Kameron. – Ipak, one se nalaze u mnogim namirnicama za koje se veruje da su dobre za decu.

 

U pitanju su nezasićene masti koje imaju niz negativnih efekata, a među njima je povišen rizik za nastanak Alchajmerove bolesti, lošu memoriju, opadanje kognitivnih funkcija i manji volumen mozga.

Uz to, nakon unošenja trans-masti u organizam, raste nivo lošeg holesterola (LDL) u krvi, a uz to se snižava dobar holesterol (HDL).

 

• Visokoprerađena hrana

 

Stručnjaci stalno podsećaju na opasnost od ultraprerađene hrane, koja je prepuna kalorija i ima visok glikemijski indeks, a nije hranljiva.

Studija objavljena 2015. godine u magazinu Obesity, u kojoj je učestvovalo 243 lica koji imaju dosta visceralnih masti, pokazala je da su takvi ljudi skloniji oštećenju moždanog tkiva.

 

 

BONUS VIDEO: Saveti gastroenterologa Vojislava Perišića za ishranu