Sve veći deo hrane koju jedemo može se definisati kao ultra-obrađena, a ne znaju baš svi da je prepoznaju.
Hrana se može podeliti u četiri kategorije, od neprerađene do ultra-obrađene. Uprkos tome što je to relativno nepoznat termin, većina onoga što jedemo spada u ovu poslednju grupu.
Ovo se odnosi na to kroz šta sve je ta hrana prošla tokom proizvodnje, što ukazuje na to da ( li )će nešto sadržati aditive koji se ne koriste u kuvanju.
Ultra-obrađena hrana uključuje stvari za koje možete pretpostaviti da su nezdrave, poput čipsa i keksa, ali uključuje i neke žitarice, hleb i jogurte.
Dakle, šta taj izraz zaista znači i da li je ultra-obrađena hrana loša za vas?
Koje su četiri kategorije hrane?
Nova klasifikacija hrane deli hranu u četiri kategorije na osnovu toga koliko je obrađena u proizvodnji.
Prva grupa: Neobrađena i minimalno obrađena
U prvu grupu spadaju namirnice poput voća i povrća, mleka, ribe i jaja, koje kupujemo bez dodavanja bilo kakvih sastojaka, pa su veoma slične svom prirodnom stanju.
Druga grupa: Ulja, masti, so i šećer
Ovo se takođe naziva prerađenim kulinarskim sastojcima. Ova grupa uključuje ulja napravljena od semena, putera i meda.
Treća grupa: Prerađena hrana
To su namirnice koje se proizvode kombinovanjem prve i druge grupe, pa tako obuhvataju svež hleb, kiselo povrće i suvo meso.
Četvrta grupa: Ultra-obrađena hrana
Ona često ima pet ili više sastavnih sastojaka, uključujući aditive koji se ne koriste u kuvanju. Ovi aditivi mogu uključivati konzervanse, emulgatore i zaslađivače. Mnogi se iznenade kada čuju da je recimo jogurt sa ukusom, za koji većinja ljudi misli da je zdrav, zapravo spada u ovu kategoriju, kao i neke žitarice.
Primeri ultra-obrađene hrane
- Sladoled
- Čips
- Keks
- Gazirana pića
- Jogurti sa ukusom
- Kobasice
- Hleb masovne proizvodnje
- Šunka
- Doručak žitarice
- Instant supe
Kako da prepoznamo ultra-obrađenu hranu?
Liste sastojaka će najčešće biti siguran način da saznate da je hrana koju kupujete ultra-obrađena.
Ako detaljnije pogledate ove sastojke i vidite stvari koje ne prepoznajete ili reči koje niste mogli izgovoriti, to je takođe dobar pokazatelj.
Dug rok trajanja takođe može biti znak ultra-obrađene hrane, jer bi to moglo biti zbog toga što sadrži konzervanse.
Konačno, proverite obojene indikatore za sadržaj šećera, soli i masti - ultra-obrađena hrana će često imati visoke ocene na njima.
Da li je ultra-obrađena hrana loša ?
Ultra-obrađena hrana često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih masti, ostavljajući manje prostora za korisnije sastojke.
Takođe postoji sve veći broj istraživanja koja povezuju veću potrošnju ultra-prerađene hrane sa nekim bolestima kao što je rak ( po istraživanju grupe autora među kojima su Kjara Čang, Mark Ganter, Fernanda Rauber i drugi)
Međutim, ove studije pokazuju samo korelaciju, a ne direktnu uzročnost, uz sugestiju da ishrana koja uključuje mnogo ultra-prerađene hrane ukazuje na nezdraviji način života u celini.
NE PROPUSTITE
