Žan-Baptist Demarinji, Francuz koji živi i radi u Beogradu osnovao je sa svojom trupom, pozorište Le Studio koje na Dorćolu radi punom parom i organizaciju Kroz prozor fabrika koje sve više intrigiraju mlade ljude i ljubitelje pozorišta kao i sve one koji žele da menjanju svoje okruženje kulturom. U Venizelosovoj 42 se naporno propremaju novi komadi i ne spava se jer je živa umetnost postala svrha mladih glumaca. Najnoviji projekat posle predstava Jedan zarez nešto i Čikago jeste komedija Daria Foa Nemam da platim i neću da platim čija je premijera najavljena za 25. maj 2013. godine u 20h.
O REDITELJU
Žan-Baptist Demarinji je posle završenih studija filozofije na Sorboni i glume i režije na Nacionalnoj dramskoj akademiji u Monpeljeu, došao u Beograd pre nepunih pet godina. Sa Sanjom Maljković rešio je da svoje iskustvo reditelja, glumca i pedagoga sakupljeno u Francuskoj, Nemačkoj, Maroku, Palestini primeni na pozorište u Srbiji koja je po njegovom mišljenju statično i konzervativno.
O NOVOJ PREDSTAVI
Nemam da platim i neću da platim je komedija. Način da se smejemo sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći, arogantnosti političara, pohlepi najbogatijih. Način da se smejemo, jer zašto bismo plakali...
Tekst komada je napisao italijanski pisac – Dario Fo, sedamdesetih godina. Dva događaja su navela mladu trupu Kroz prozor fabrika da ga postave u savremeni srpski kontekst. Pre svega, konstatacija nakon mog putovanja u inostranstvo da je cena hrane u prodavnicama mnogo veća nego bilo gde u Evropi, dok je kupovna moć u Srbiji među najmanjima. Drugo: odluka Vlade od prošle jeseni da poveća PDV (koji plaćaju svi, čak i najsiromašniji), umesto da uvede porez na bogatstvo.
Ove dve pojave imaju isti cilj: odluku da se sačuvaju interesi najbogatijih i da se pojača pritisak na već osiromašeno stanovništvo. Jedna Vlada smenjuje drugu, ali se nastavlja ista logika.
Šta je nama činiti? Malo toga. Naš umor, naša iscrpljenost, naše nepoverenje i mnogo gorčine. Mnogi od nas bili su na ulici 5. oktobra, ili bi bili da su imali dovoljno godina. Šta se od tada dogodilo? Šta je ostalo od naše nade u promene? Utisak da se političko delovanje svodi na ubacivanje glasačkog listića u kutiju da bi se služilo interesima klanova.
Reakcija svih nas je onda povlačenje u sebe, kao puž u svoju kućicu. Bavimo se samo sitnosopstveničkim interesima, moleći Boga da nađemo posao sledeće godine, da napustimo porodični dom pre nego što napunimo 45 godina, da naša deca mogu da studiraju u inostranstvu, da Nole pobedi Nadala.
STVARANJE NOVOG ŽANRA: POZORIŠNA GERILA
Nemam da platim i neću da platim je u neku ruku predstava-manifest jednog novog žanra: Pozorišne gerile. Taj pristup se razlikuje od institucionalnog teatra kao što se gerila razlikuje od stacionarnog rata. Pozorišna gerila je pre svega angažovano pozorište, živo, intelektualno pokretno. Ono od svojih ograničenih finansijskih sredstava pravi prednost. Umesto sjaja kostima i scenografske prenatrpanosti nudi entuzijazam i ubedljivost svojih glumaca.
U takvim uslovima je mlada profesionalna trupa „Kroz prozor fabrika“ otvorila svoje pozorište „Le Studio“, gde se igra ovaj komad. Upozoravamo vas: neudobno ćete sedeti, nećete imati prilike da paradirate u bundama, ali ćete doživeti nezaboravnu pozorišnu emociju. I vraćaćete se...
SINOPSIS
Drama Daria Foa je u potpunosti adaptirana u srpski kontekst. Predstava počinje sa dva protesta, jedan u supermarketu zbog poskupljenja robe, a drugi u fabrici zbog neuspešne privatizacije. Ovi spontani događaji pokreću dva ključna pitanja u akterima drame, dve radničke srpske porodice: da li je moguće i dalje sedeti skrštenih ruku i čekati... ili se ne može više, i moramo nešto preduzeti. I jedan i drugi izbor, imaju svoje razloge za i svoje posledice.
MUZIKA
Autor muzike za ovu predstavu je Kralj Čačka, muzičar koji često kroz svoj rad, nekad oštro kritički, nekad sa nostalgijom, čini komentar na srpsku svakodnevnicu, time provocirajući publiku, bar na razmišljanje. Poklapanje tematika i ambicija, učinilo je saradnju Kralja i Kroz prozor Fabrike na ovom projektu prirodnim ishodom.
KPF
Pozorišna trupa Kroz Prozor Fabrika je nastala sa ciljem da pored negovanja umetničkog u pozorištu, deluje i društveno odgovorno. Sa tim ciljem pristupamo izboru tema predstava, koje su uvek političke i aktuelne, negujemo pozorište „za svakoga“, visokih umetničkih zahteva, a u isto vreme razumljivo svima, i delimo ga sa publikom u intimnom teatru Le Studio, zamišljenom kao mesto gde ljudi dolaze da prisustvuju čistom pozorišnom događaju koji ne ostavlja ravnodušnim i podele to iskustvo sa ostalima.
