Život neponovljivog romanopisca obeležili su striktni stavovi, parališuća dela, lakoća misli pretočene na hartiju, život na margini, ali i diskutabilne romanse.
Vanvremenski ruski pisac i čovek koji svojim psihološkim realizmom i danas oblikuje svest ljubitelja klasične književnosti širom sveta, Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je na današnji dan 1821. u Moskvi ne sluteći da će svojom darovitošću, specifičnim literarnim sposobnostima i osobenošću potpuno promeniti pogled na poimanje sveta generacijama.
Tokom mladalačkih dana Dostojevski je bio isključivi protivnik ruskog carskog režima, te je 1849. godine bio uhapšen, osuđen na smrtnu kaznu, ali tokom lažnog pogubljenja je pomilovan i poslat na dugogodišnje izdržavanje zatvorske kazne u Sibiru.
Tokom izazovnih životnih momenata Fjodor je imao vremena da dubokoumno razmišlja o svojim političkim opredeljenjima i stavovima, te su se njegove misli munjevitom brzinom prožimale od liberalizma do konzervatizma i potpunom odstranjenju zapadnih merila i vrednosti.
Njegovi neponovljivi romani koji su oblikovali klasičnu književnost poput "Bednih ljudi", "Poniženih i uvređenih", "Zločina i kazne", "Kockara", "Idiota", "Braće Karamazovih", ali i novela "Dvojnik", "Bele noći", "Netočka Nezvanova", "Zapisi iz podzemlja" sastavni su deo formalnog obrazovanja svakog srednjoškolca i studenta društevnih nauka, a posebnu pažnju ovim delima pridaje se na Faklutetu dramskih umetnosti i katedri za Svetsku književnost Filološkog fakulteta.
Dela "Zločin i kazna" i "Braća Karamazovi" spadaju u vrsnu inspiraciju za egzistencijalistički filozofski pravac u filozofiji 20. veka. Najpoznatiji predstavnici bili Seren Kjerkegor, Žan - Pol Sartr, Fridrih Niče, Martin Hajdeger, Karl Jaspers.
Upravo ovaj pravac bavi se poput Dostojevskog "egzistencijalnom teskobom" ili tačnije osećajima apsurdnog sveta, očaja, dezorijentisanosti, zbunjenosti, svrhom postojanja.
6 činjenica o čuvenom piscu koji će približiti njegovo nemerljivo stvaralaštvo:
1. Fjodor je svoj prvi roman "Jadni ljudi" objavio sa samo 25 godina. Iako je pohađao školu koja obrazuje vojne inženjere, strast prema književnosti nadmašila je sve prioritete, a tokom početaka oprobao se i kao prevodilac francuskih dela na ruski jezik.
2. Prvi je nakon danskog filozofa Serena Kjerkegora počeo da se bavi problemom ljudske egzistencije, stoga proizilazi novela "Zapisi iz podzemlja" koja je za cilj imala da čovečanstvu približi svrsishodnost života.
3. Dostojevski potiče iz veoma imućne porodice koja je ulagala u formalno obrazovanje, te sa samo tri godine dobija dadilju koja mu je čitala bajke pred spavanje, a godinu dana kasnije uz Bibliju uči da čita i piše.
4. Odmalena se suočavao sa zdravstvenim tegobama, a sa osamnaest godina dobija i epileptični napad koji je postajao sve učestaliji, naročito u vojnoj školi u Sibiru gde je bio onemogućen da obavlja sve dužnosti.
5. Romanopisac je iskusio veoma turbulentan ljubavni život, dva braka, nekoliko neverstava, smrt supruge, propalu prosidbu i ljubav života Anu Grigorjevnu koja se nakon njegove smrti nikada nije obećala drugom čoveku.
6. Ruski stvaralac bio je poročan čovek, te mu je strast prema kocki umalo uništila karijeru, a dugovi su ga naterali na literarni trud kako bi se izvukao iz ponora života.
Dostojevski je preminuo davne 1881. godine nakon krvarenja uzrokovanog epileptičnim napadom, ali njegova dela i dalje oblikuju mlade realiste, filozofe, revolucionare.