Glumica Iva Štrljić (33) odnedavno je svoju umetničku energiju usmerila ka pisanju i lična iskustva pretočila u knjigu Nemaš pojma koliko te volim, koju planira da objavi početkom jeseni. I mada je novi poslovni izazov zadovoljava, Iva ne krije da ogromnu prazninu u njenom životu predstavlja to što nema voljenu osobu s kojom bi podelila svoje strahove, sumnje i snove. Ćerka čuvenog glumca Milana Štrljića u intervjuu za Story otkriva kakve je posledice na nju ostavio razvod roditelja, objašnjava zbog čega ima otpor prema braku i osnivanju porodice, ali i odgovara na sve češće komentare kako se češće pojavljuje na gradskim zabavama nego pred kamerama.
Story: Jeste li srećni u ljubavi ili još tražite svoju srodnu dušu?
- Nisam u potrazi, niti mislim da u ljubavi potraga može da nas dovede tamo gde bismo to hteli. Kod mene je na emotivnom polju uvek uzbudljivo jer ima pažnje i strasti, a onaj ko vredi umeće da se izbori za svoje mesto u mom životu i da ga zadrži, kao što ću se i ja uvek boriti za one koji mi znače. Kada sam bila mlađa, mislila sam da ne osećam ljubav ako nema dovoljno uzbuđenja, nemira i frke, a sada znam da ona treba da donese mir. Naći odanog muškarca nije nimalo jednostavno, naročito zbog toga što je sve više onih koji su samozaljubljeni. Ipak, nadam se da će mi ovo leto doneti emotivnu toplinu.
Story: O kakvom muškarcu maštate?
- Priželjkujem da sretnem onog koji je, pre svega, gospodin. Važno mi je da ta osoba navija za moj uspeh jer je bilo situacija u kojima to baš nisam osećala. Želim da moj muškarac i ja bodrimo jedno drugo jer jedino tako možemo da stvorimo naš mali svet odvojen od drugih.
Story: Razmišljate li o braku i porodici? Osećate li majčinski instinkt?
- Ranije sam bila nesigurna u sebe kada je reč o majčinstvu. Možda to ima veze s tim što potičem iz rasturene porodice, pa se podsvesno plašim braka, a nikada nisam ni osećala sigurnost da mogu postati mama, što ne znači da ne volim decu. U poslednje vreme osećam sve jaču želju za potomstvom i verujem da ću za nekoliko godina postati dobra mama, za šta mi je, naravno, potreban i dobar tata. Uvek sam sanjala o tome da svom detetu poklonim sve ono što ima jedna kompaktna porodicu, na primer zajednička letovanja, zimovanja, nedeljni ručak, ali i roditelje koji se vole.
Story: U svojim dosadašnjim intervjuima pominjali ste svog oca, čuvenog glumca Milana Štrljića, jedino kada biste se prisećali detinjstva. Da li ste vas dvoje danas u kontaktu?
- Jesmo i imamo sasvim normalan odnos. Sticajem životnih okolnosti i najvećim delom zbog rata, ne živimo u istom gradu, pa je samim tim onemogućeno da on u mom životu učestvuje onoliko koliko to rade drugi očevi koji žive kraj svojih ćerki. Ipak, taj nedostatak u nekoj meri oslikao se na moje stavove kada je reč o porodici, kao i odabiru muškarca. Period kada sam bila devojčica nosim u nežnijem sećanju, pošto me je samostalni život promenio i naučila sam da se oslanjam samo na sebe.
Story: Da li je Milan ikada došao da isprati neku vašu predstavu? Podržava li vas u poslu?
- Kada sam bila mala, nisam znala da je sreća to što su moji roditelji bili strogi. Insistirali su na tome da budem vredna, samostalna i onog trenutka kada su zaključili da mogu sve sama, dozvolili su mi da bez ičije pomoći idem kroz život. Iako je izuzetno strog, otac me podržava i misli sve najbolje o onome što radim. On više voli pozorište kome se i posvetio, dok je mene karijera odvukla ka televizijama i TV serijama.
Story: Javnosti nije poznata nijedna vaša duga, ozbiljna veza. Zbog čega su sve vaše romanse bile kratkog daha?
- Bilo bi strašno da do sada nisam imala nijednu dužu vezu, ali istina je, zapravo, da sam obično volela muškarce koji nisu želeli da se slikaju, a i meni je sve to mnogo slađe ukoliko se odvija krišom. Nekoliko puta sam bila zaljubljena i uvek sam volela do kraja, što mi je možda i mana.
Story: Jeste li češće ostavljali ili bili ostavljeni?
- Nikada nisam ostavila momka zbog nekog drugog i teško sam preživljavala svaki raskid. Imam dobru osobinu da svoj život oblikujem kao plastelin, pa i kada patim praktikujem da izlazim sa prijateljicama i u bogatom društvenom životu pronalazim apoteku za rastanke.
Story: Mediji vas neretko prozivaju kako nijedan gradski party ne može da prođe bez vašeg prisustva. Zbog čega se tako često pojavljujete na javnim događajima?
- Da nisam imala dovoljno aktivan društveni život, verovatno nikada ne bih mogla da napišem knjigu. Moja česta pojavljivanja po gradu bila su, zapravo, istraživački rad za moju knjigu, pošto se nikada nisam vratila kući, a da nisam nešto zapisala. Ali, mislim da postoje ljudi koji češće posećuju prestoničke događaja od mene. Ja sam osoba koja ne pije, ne drogira se, ne upada u neobične ljubavne priče i o meni nema skandaloznih naslova. A pošto se svakome traži mana, ne mogu da budem kulturna i lepo vaspitana devojka koja izlazi, nego mi je nakačeno kako sam stalno u gradu. E, pa ako mi je to mana, bez problema je prihvatam.
Story: Nedavno ste napisali svoju prvu knjigu. Šta vas je navelo na to?
- Svoj roman pod nazivom Nemaš pojma koliko te volim objaviću početkom septembra. Glavne junakinje su Maša i Sanja koje imaju trideset godina i u stalnoj su potrazi za ljubavlju.
Story: Jeste li zapostavili glumu?
- Ne, snimila sam novu seriju Zauvek mlad koja se prikazuje u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok u pozorištu Slavija igram predstave Kafana kod zajedno i Plava ruža. Nedavno mi je pripala rola i u spotu repera Dalibora Andonova Grua za pesmu Ti to zoveš ljubav, što sam s oduševljenjem prihvatila.
Story: Vaše osnovno zanimanje je gluma, ali svojevremeno ste radili i kao voditeljka Jutarnjeg programa na TV B92, učestvovali ste u muzičkim spotovima, a sada i napisali knjigu. Po čemu biste voleli da vas ljudi pamte?
- Moja profesija je gluma za koju sam se i školovala, ali život bi mi bio dosadan da ne radim više stvari. Pomalo sam razočarana zbog toga što stičem utisak da se ne ceni kada jedna osoba ima više talenata i to se omalovažava, dok to u svetu nije slučaj.
Story: Prva ste poznata ličnost koja je za magazin Story Wow fotografisala ugradnju silikonskih implantata u grudi. Šta vam je taj postupak doneo, a šta odneo?
- Nisam jedna od onih devojaka koje su to žarko želele i realno sam prihvatila ceo proces, pošto je za svaku devojku normalno kada želi da izgleda lepo. Mislim da treba iskoristiti svaku šansu za unapređenje fizičkog izgleda. Svi oni čije mišljenje cenim apsolutno su me podržali, ali ne osuđujem ljude koji misle drugačije. Možda se nekome taj čin nije dopao, ali ja u tome ne vidim ništa loše.
Ksenija Konić
