U periodu kada uživa u plodovima svog rada jer je nedavno doživela drugo izdanje svog romana Srbija ubija, književnica Vesna Radusinović (46) u iskrenom intervjuu za Story govori o svojim stanjima, emocijama i porodičnim odnosima koji su od nje izvajali senzualno biće prepuno inspiracije za uvek zanimljiva literarna dela. Vesna opisuje kako danas izgleda njen život u nevenčanoj zajednici sa Milomirom Marićem, koja traje punih petnaest godina i koliko je on posvećen njenom sinu Vedranu (19) kojeg je dobila u braku sa kritičarem Dževdetom Tuzlićem sa kojim je nakon razvoda ostala u korektnim odnosima.
Story: Koliko je vaš brak sa Dževdetom bio skladan?
- Valjda je to bio, poput svih brakova u početku. Tada još imate iluziju da će se neko zbog vas promeniti, da je neshvaćen, nevoljen i da ste, eto, baš vi zbog toga tu da mu pružite sve što nikada niko nije. A to je naravno samo još jedna u moru velikih ženskih zabluda. Ljudi se ne menjaju preko noći iako ih ljubav učini daleko boljim i kvalitetnijim osobama. Moj bivši muž nije mogao da se nosi sa mojim gorštačkim karakterom koji, osim ponosa, gordosti, lojalnosti i još nekih osobina na koje sam ponosna, ne isključuje tvrdoglavost, rešenost da se nešto završi sad ili nikad, a nije se nešto preterano ni trudio. Mada mu odavno ništa ne zameram, sada mi je jasno da je zaista najvažnija stvar u svakoj vezi, a i u braku, lična sloboda, i da jedino ako niste sebični, ako ste potpuno operisani od sujete, nešto može i da uspe na duge staze. Doduše, ja sam od onih koji veruju u usud, fatum, sudbinu i mislim da je sve što se desi trebalo da se desi baš tako i tada, i nikako drugačije.
Story: Koliko je saznanje da ste bili druga žena uticalo na vaše samopouzdanje?
- To je skoro pa stereotip. U ljudskoj je prirodi ta glupava ideja da ste od nekoga bolji, lepši, uspešniji, mlađi i da ćete vi biti ona žena koja se najviše voli, a sada, da li ste druga, peta ili deseta, to je manje važno. Džerijeva prva žena, Spomenka Brašić, profesor slavistike, sjajna je osoba sa kojom se vrlo rado družim, a to sam činila i dok sam bila u braku sa njim i živela u Sarajevu. Kako nas dve nikada nismo napravile nijednu neprijatnost jedna drugoj, danas se moj sin i njegova polusestra Sanda, Džerijeva i Spomenkina ćerka, vole, druže i poštuju, zbog čega sam veoma srećna. A kada smo kod samopouzdanja, ono mi je ionako bilo poljuljano činjenicom da sam živela u gradu u kome nisam imala ni rođake, ni prijatelje, da je svo to okruženje malo drugačije od onog na koje sam navikla, a onda mi je i najmanji znak pažnje došao kao dar sa neba.
Story: U kakvim ste odnosima sa Džerijem nakon razvoda?
- U najnormalnijim. Nismo bili ludi od sreće što se razvodimo, ali drugačije nije moglo. Jednostavno, nije nam išlo. Naš brak bi se raspao i da nije bilo rata, a rat je razvod ubrzao. Budući da sam morala da mislim o svojoj i egzistenciji deteta, upala sam u mašinu. Radila sam po ceo dan, pa nisam imala ni vremena, ni želje da se bavim psihologiziranjem i krivicama. Danas je Vedranov tata u trećem, nadam se srećnom braku, ima i preslatku ćerku Emu, tako da je sve nekako došlo na svoje. Znate, svoj krst svako nosi na svojim leđima i od svega, sem od toga, možete da pobegnete.
Story: Koliko vam je tada bilo teško da budete samohrana majka?
- Mrzim tu reč, jer da li samohrana znači da sama sebe hranim? Vedrana i mene uvek su hranili najbolji restorani, kućne pomoćnice i moje kulinarske đakonije. Da li bi, da je kojim slučajem ostao da živi kod oca, onda Džeri bio samohrani otac? Tom etiketom služe se samo kukavice jer sam ja vlastito dete kidnapovala od vlastitog oca kada sam pomislila da bi mogao da živi negde drugde, i sve sam, samo ne jadna i samohrana. Ako ćemo pošteno, moj sadašnji partner Marić je samohrani otac, pošto se ja poslednjih petnaest godina ne budim pre podneva, tako da od početka našeg zajedničkog života on ujutro budi Vedrana. Obojica smatraju da ne treba da bude mamu jer je ona umetnica i piše romane.
Story: Jesu li Vedran i njegov otac u kontaktu?
- Naravno, ipak je Vedran jedini Dževdetov sin. Ranije, dok je naš sin bio mali, viđali su se češće. Svi smo zajedno odlazili na more i odmore, i to sa Marićem, bez problema, a sada se njih dvojica dogovaraju i viđaju i bez mene. Ja sam svoje, čini mi se obavila, i to valjano.
Story: Kako ste se izborili sa postporođajnom depresijom od koje ste patili?
- To ne bih požela nikom. Iako sam imala nesebičnu pomoć lekara, pa i alternativaca, ništa nije pomagalo. Sve dok nisam shvatila da se plašim deteta u sebi koje bi možda moglo nešto nauditi tom malom biću koje sam rodila i od koga me je hvatala trema, panika i strah. Ali, što vas ne ubije, to vas ojača, i to nije fraza, nego istina.
Story: Kako vas je vaš partner Milomir osvajao na početku vaše veze, a kako to čini sada?
- On se nikada nije trudio da me osvaja, bar ne na onaj uobičajen način koji podrazumeva udvaranje, cveće i poklone jer oboje znamo da bi to bila živa propast. Ne hajem mnogo za te manifestne izlive ljubavi, i da svi treba da vide koliko me voli. I tada i sada me osvajao svojom drskošću, cinizmom i humorom pre svega, jer je zaista veoma duhovit. Ali ono što je tako čvrsto vezalo Marića i mene, skoro pa petnaest godina, jeste njegova ljubav sa Vedranom.
Story: Kako se njih dvojica slažu?
- Za Vedrana nema zabrana. Dok je bio klinac umeo je da se popne na Milomirova ramena u vreme dok on rediguje neki važan tekst. To mu nikada nije smetalo za razliku od mojih najbenignijih rečenica Jesi li gladan ili Odoh ja u grad.
Story: Planirate li da ozvaničite vašu vezu?
- Ne planiram više ništa, pa ni to. I ovako oboje dobro funkcionišemo. I ne bih ništa menjala jer nemam ideju šta to parče papira može da promeni. Prezime ionako nikada nisam menjala, niti imam nameru.
Story: Ko u vašem odnosu prvi kaže izvini ili oprosti?
- Pametniji popušta. Marić se uvek prvi izvinjava ako se zakačimo, ali sve su to bezazlene čarke, tako da ga često gledam u čudu i pitam se zašto li se sada izvinjava. Toliko je važan razlog svađe, da najčešće ne mogu ni da ga se setim.
Story: Zbog čega nastaju sitne čarke u vašoj vezi?
- Zbog moje ideje da sve najbolje znam, da sam neviđena vrednica i pametnica, a često precenim vlastite snage pa radim nešto posle čega se ne osećam najbolje. I onda se on ljuti.
Story: Da li vam je ikada bilo žao što sa njim niste imali dece?
- Nekada pomislim kako smo baš i mogli da imamo još jedno dete, ali nam je posao stresan i bioritmi su nam potpuno različiti. On pije kafu u pet ujutro, za njega dan počinje onda kada se za mene završava. A i sebična sam i okorela pristalica teorije da ne treba imati decu sa različitim muževima, mada sam se možda potajno plašila i neuspeha. Nama je Vedran dovoljan, i to je to.
Story: Kako vaspitavate sina?
- Da se razumemo, on vaspitava mene. Ponekad je zgrožen do koje mere sam vaspitno zapuštena i prosto mu vidim u očima prekor, ali se trudim iz sve snage da svakog dana, u svakom pogledu sve više napredujem, da budem dobra učenica i da ga ne obrukam jer u mene mnogo investira (smeh).
Story: Razgovarate li sa njim o svemu?
- Nije baš uvek raspoložen za intimne razgovore, ali mi se poverava, kao i ja njemu. Međutim, on je tačno postavio granicu preko koje ni u žaru svoje znatiželje ne smem da pređem i ja to poštujem. Odličan je pedagog, kao što rekoh.
Story: Imate li drugarski odnos?
- Naravno. On je najbolji, najčestitiji i najlepši deo mene.
Story: Čemu ga savetujete kada je reč o devojkama?
- Tu ga ne savetujem ama baš ništa. Ako mi nešto kaže, rekao je, a ako ne kaže, neću ni da ga pitam. Lep je dečko, zgodan i pametan, neka se zabavlja i prati svoje srce. Mada, ne znam da li je tu baš na mamu koja je, verovali ili ne, nepopravljivo romantična. On je pragmatičniji, čvrsto stoji na zemlji i za njega nema ni neosvojivih bedema, ni tabu tema. Na sreću, valjda.
Story: Mislite li za sebe da ste strog roditelj?
- Nisam, ali sam imala sreće. Mogao je Vedran moju dobrotu i da zloupotrebi, ali nije. Bog nas nagradi decom, a meni je baš poslao glavnu premiju i hvala mu na tome.
Story: Kada vam je u životu bilo najteže, a kada ste imali osećaj da ste od sreće u oblacima?
- Mnoge situacije su bile teške, i same po sebi neprijatne. Možda to nekom drugom i ne bi bilo tako strašno, ali ja sam ipak iz jedne rasturene porodice. Nisam imala nikada onaj dobri, beli objekat za koji mogu da se uhvatim kada počne da se dešava nešto loše. Ali, ne možemo da imamo sve. Oblaci su, ipak, rezervisani za Majakovskog, Turgenjeva, Tolstoja, uopšte za literaturu. Poslednje godine pamtim po prelepim slavljima, Vedranovom punoletstvu, rođendanima njegovog društva, maturi, letovanjima, putovanjima.
Story: U kojoj meri ste ljubomorni?
- Nisam ljubomorna, valjda zato što su mi se još od osnovne škole udvarali najlepši i najpoželjniji mladići, oni koje niko nije mogao da smuva. Marić je oduvek okružen lepim ženama i kada bih o tome mislila, ne bih radila ništa drugo, a nije da nemam pametnijeg posla. Kada neko hoće da ode, niko ne može da ga zadrži, a kada neće da ide, teško da možete da ga oterate.
Story: Jeste li sujetni?
- O, da. Ranije sam bila veoma sujetna. Naivno sam se pitala šta je sa ljudima koji me ne vole, da li me ne vole zato što ne znaju ko sam ja zapravo, ili me ne vole zato sto ih nečim iritiram. A ta ljubav opšte prakse, shvatila sam, ume da bude vrlo gadna stvar i što bi rekao jedan moj prijatelj, predvorje prostitucije, ali baš dotle nije došlo.
Story: Kada se pojavljujete u javnosti uvek ste nasmejani. Jeste li vi ikada neraspoloženi?
- Lepo ste ovo definisali jer je stanje prolazno i kao takvo svojstveno svima. Naravno da je bilo trenutaka kada mi je sve delovalo besmisleno, kada sam se pitala da li je išta vredelo, kada razmišljam o prolaznosti i večnosti, ali za sada se ta stanja ipak drže podalje od mene ili ja od njih. Jedini period kada ne mogu da ih izbegnem jeste čuvena ženska muka tokom onih dana.
Story: Vaš roman Srbija ubija početkom meseca doživeo je drugo izdanje. Čime ovo delo izaziva toliko interesovanje?
- Valjda zbog nesvakidašnjeg pristupa Srbiji koju volim a koja, eto, ipak ubija. Možda i zbog tematike koju prvi put obrađujem skliznuvši sa sigurnog terena muško-ženskih odnosa.
Aleksandra Dimitrijević
