Merilin Monro dvadeset i prvog veka, kako je američki mediji često nazivaju, glumica Ketrin Higl, od malih nogu naučila je da život ima najčudniji mogući scenario i da nikada ne znaš šta te očekuje na sledećem koraku. Uz osmeh koji pleni, zvezda serije Uvod u anatomiju s njim bije sve životne bitke koje u njenom slučaju nisu nimalo lake. Rođena je kao najmlađe dete Nensi i Pola Higla, 24. novembra 1978. godine u Vašingtonu. S obzirom na to da je rasla sa dva starija brata i starijom sestrom, bila je razmaženo dete kojoj su svi činili, sve do trenutka kada je njen brat Džejson umro od posledica povreda dobijenih u saobraćajnoj nezgodi. Tada se njen život potpuno promenio, a ona je sa samo osam godina odrasla preko noći. Iskusila je bol prema kome su ljubavni jadi i problemi u muško-ženskim odnosima ništavni. Baš zbog toga tvrdi da nikada nije patila što je bila ostavljana jer joj je to sve izgledalo smešno u poređenju sa slikom njene majke koja plače dok spuštaju kovčeg njenog brata u zemlju. Svog idealnog muškarca pronašla je u muzičaru Džošu Keliju za koga se udala 2007. godine. Kaže da pored njega može da zaboravi na sve i da se oseća kao da hoda po oblacima. Veliku pažnju medija zadobila je kada je prošlog septembra usvojila devojčicu sa posebnim potrebama Nensi Lej iz Južne Koreje. I dok su je pojedini optužili da je to uradila kako bi skrenula pažnju javnosti na sebe, ona se ne sekira zbog tih navoda i tvrdi da je u ovom detetu pronašla i sebe i svu radost ovog sveta. Publika u našoj zemlji imaće priliku da je od 8. jula gleda u domaćim bioskopima u romantičnoj komediji Slatkiš i ubica, u kojoj joj je partner Ešton Kučer.
Kako vam se dopao rad na filmu Slatkiš i ubica?
- Očigledno je da sam snimila dosta romantičnih komedija, a kod ove mi se dopalo što ima i elemente akcije, tako da je formula malo drugačija. Film ima energiju koja ga je učinila jedinstvenim. Dopalo mi se da, za promenu, ne glumim ozbiljan lik jer je to u ovom filmu Ešton.
Ovo vam je bio prvi put da sarađujete sa Eštonom, kako biste opisali tu saradnju?
- Mogu samo da kažem da je on učinio snimanje mnogo lakšim i zabavnijim.
Mislite li da će film biti hit u bioskopima?
- Ne mogu da kažem kako će ostali reagovati, ali znam da sam se ja odlično provela dok sam ga gledala, što nije nimalo lako s obzirom na to da glumim u njemu. Mislim da smo postigli ono što smo hteli.
U filmu se dosta govori o tajnama u vezama, šta vi mislite o njima?
- Nažalost, ja ne umem da čuvam tajne, što se dobro vidi u svakom intervjuu koji dam. U mom braku nema nikakvih tajni i mislim da je to sasvim u redu. Ali, svako ima pravo na svoje misli, osećanja i svoje privatne trenutke, ako ih želi. Ako bi moj muž imao drugu ženu u Španiji, to bi bila prevelika tajna, ali ako koristi tretman za ponovni rast kose, to je sasvim u redu i to ne mora da mi kaže.
Da li je istina da ste odbijali da započnete zajednički život sa suprugom dok se ne udate za njega?
- Naravno, ne zato što sam vaspitavana u maniru ništa bez braka, već zato što uvek u životu želim neka nova uzbuđenja. Bilo bi veoma dosadno da smo živeli zajedno dve godine, otišli, venčali se i ponovo došli u naš stan. Ovako je bilo mnogo interesantnije.
U septembru prošle godine usvojili ste devojčicu sa posebnim potrebama iz Južne Koreje, zbog čega ste to uradili?
- Jednostavno sam želela da usvojim dete jer sam htela da pružim nekom ljubav. Kada sam se uključila u taj program i kada su me upoznali sa mojom ćerkom, zahvalila sam Bogu što smo pronašle jedna drugu. U njenim očima prepoznala sam osobu kojoj je potrebna moja ljubav.
Koliko vam je bilo teško da se naviknete na obaveze oko nje s obzirom na to da je ona dete sa posebnim potrebama?
- Nije mi bilo nimalo teško. Ona je sjajno dete i obožavam da provodim vreme sa njom i vodim računa o njoj. Postale smo najbolje drugarice.
Da li su vas boleli napisi da ste usvojili dete samo kako biste dobili veću popularnost?
- Mene to ne dotiče, živim svoj život i ne obazirem se na takve gluposti, šta više, samo se nasmejem kad čujem tako nešto. U životu sam doživela tragediju od koje ne postoji veća, tako da su sve te izmišljotine za mene prava limunada.
Na koju tragediju mislite?
- Kada sam kao osmogodišnja devojčica izgubila starijeg brata za koga sam bila neizmerno vezana. Umro je od posledica saobraćajnog udesa, samleo ga je kamion. Mislim da je to rana koja nikada neće zarasti, ali sam naučila da živim sa njom. Veoma je teško kada imate noćne more i sanjate sahranu rođenog brata, a još niste ni tinejdžer.
Smatrate li sebe hrabrom osobom?
- Naravno, veoma sam hrabra. Sa svakim problemom se hvatam u koštac bez trunke razmišljanja i mislim da zbog toga najčešće izlazim kao pobednik. Osmeh je moje najjače oružje i sa njim sam uvek nepobediva!
Aleksandra Dimitrijević
