Ova dramska umetnica odavno je uspela da se izbori za svoje mesto i izgradi ime u svetu glume, a njen talenat potvrđen je brojnim priznanjima, ali kada se svetla reflektora isključe, ona je požrtvovana majka i žena koja je spremna da nesebično daruje emocije
Jeste li imali vremena da uživate u čarima ove zemlje i bliže se upoznate s tamošnjom kulturom?
- Imali smo vrlo malo slobodnog vremena, ali uvek bismo pronašli po nekoliko sati da vidimo ono što je najznačajnije u gradu u kome gostujemo. Uz zdušnu pomoć naših ljudi da nam pokažu što više, od aboridžinske kulture do savremenijih građevina, kao što su Sidnejska opera, zgrada
televizije u Melburnu, a bili smo i na obalama Indijskog i Tihog okeana.
Dok ste bili na putu, dobili ste i jedno lepo priznanje iz Bijeljine. Kako ste reagovali kada ste čuli da ste proglašeni za najbolju glumicu?
- Nagrade uvek prijaju i znak su da umete da radite svoj posao. Kada me je u Australiji probudila poruka da sam dobila nagradu za najbolju glumicu na Festivalu komedije na kome su učestvovale predstave iz celog regiona, bilo mi je veoma drago. Nagrađena sam za ulogu u predstavi Brakolomije koju igram u pozorištu Carte Blanche u Zemunu i koja je, kao i sve ostale čiji sam deo, rasprodata.
Kalina Kovačević: Ne prestajem da verujem u ljubav
Već dugo ste na sceni, da li se s godinama promenio vaš odnos prema nagradama ili vam je to i dalje velika satisfakcija?
- Prvu nagradu dobila sam sa 19 godina na Filmskom festivalu u Herceg Novom – Zlatnu mimozu. Sve druge obradovale bi me svaki put, ali i nosile dozu odgovornosti za sledeće projekte. Ova poslednja nagrada tim mi je draža što je ta predstava autorski projekat nas četvoro glumaca iz Narodnog pozorišta: Nenada Stojmenovića, Bojane Stefanović i Aleksandra Srećkovića Kubure.
Osim posla, šta vam još pričinjava zadovoljstvo i mami osmeh na lice?
- Naučila sam sebe da prepoznajem i radujem se lepoti, bila ona u malim ili velikim događanjima ili stvarima. Volim da čitam, slušam muziku, smejem se sa svojim prijateljima, plešem, obožavam sate provedene sa ćerkom Mionom. Čine me srećnom skijanja i letovanja s njom, ali sam, takođe, vrlo ispunjena i srećna kada imam priliku da kroz humanitarni rad pomognem ugroženima jer mislim da je lepota i u davanju, a ne samo uzimanju.
Preuzeto iz 606. broja magazina Story
