Story: Kako uspevate da trajete četiri decenije na sceni, a vašu muziku sluša i mlađa generacija?
- Mislim da je tajna u izboru pesama i pristupu poslu, ali i u vizuelnom delu. Smatram da je ono što ja radim velika privilegija, jer imati talenat koji usrećuje vas i hiljade ljudi koji vas okružuju, nešto je zbog čega čovek oseća zahvalnost Bogu, roditeljima i sopstvenom unutrašnjem ustrojstvu. Nije dovoljno imati talenat, treba ga i izneti, imati snage, razuma i energije da se to sve zajedno prikaže. S druge strane, baviti se ovim u današnje vreme surove brzine, sveopšte dostupnosti informacija digitalnim tehnologijama, gde je na klik moguće videti šta se radi u Holivudu ili na bilo kom kraju sveta, šta rade Madona i Bijonse, znači biti sa svima zajedno u tom globalnom selu, u jednoj surovoj konkurenciji. To znači da se u potpunosti morate posvetiti tome ili odmah odustati od svega. Te sredine, koja je nekad postojala, više nema. Onaj ko je danas popularan, znači da je up-to-date, svaka tri ili četiri meseca ima hit, video-spot...
Story: To znači da ste jako mladi za svoje godine?
- Pa pripadam toj generaciji koja je još aktivna: Šaban, Miroslav, Josipa Lisac, Brega, Čola...
Story: Vaša Terapija jeste ono što bi se nekada, u vreme ploča, zvalo dupli album?
- Terapija predstavlja krunu četvorogodišnjeg rada. Devetnaest pesama je na albumu za Srbiju i ostatak sveta, isto toliko i na CD-u za hrvatsko tržište, jer je tamo izdavač Hit Records već u junu promovisao izdanje. Ova dva izdanja unekoliko se razlikuju, tako da imam više od dvadeset novih pesama. Iza albuma stoji jedan ogroman trud, danima sam birala materijal i preslušala stotine pesama raznih autora, potom sam sate i sate provela u raznim studijima, odlazila u razne delove bivše Jugoslavije, snimala spotove... Kad čujem da je neko dobio osam pesama, ušao u studio i otpevao ih, naprosto ne mogu da verujem. Meni se to u životu nije desilo. Nikad nisam dobila pesmu i bez ispravke otpevala je tako kako piše. Uvek bar nešto ima da se doradi u tekstu, melodiji, aranžmanu... Nekad je to pet ili deset odsto, drugi put sedamdeset, tako radim. Ako mi se samo jedan detalj u pesmi dopadne, nešto što mi liči na drugačije, interesantno, provokaciju, uhvatim se za to i oko toga pletemo celu drugu priču. Kad je reč o ovom albumu, htela sam da ga učinim zanimljivijim. Iako pripadam pop muzici, ovde postoji i nešto što u sebi ima folka jer sam rasla uz njega, kao i sevdalinke. Volim kad u pesmi ima harmonike, volim trubače, tamburaše i na ovom albumu zaista ima ponešto od svega toga, ali i dobre pop pesme.
Story: Zanimljiv je naziv albuma...
- To je naziv jedne pesme koji mi se učinio zgodnim pošto meni muzika zaista jeste terapija. Vrlo često smo se uz pesme zaljubljivali i odljubljivali, patili i veselili se. To je ta muzikoterapija koja je poznata i u psihoanalizi, i u psihoterapiji, i u kafani.
Story: Prošlo je dosta vremena otkad se pominjao neki muškarac uz vas, imate li i na tom planu nešto da promovišete?
- Ako je pitanje da li ćete me videti sa muškarcem u svojstvu mog partnera, bojim se da ću vas razočarati. Ali, ako vas interesuje da li mene neko voli i da li ja volim, o tome nemojte uopšte da brinete Ipak, čak i dok ne osetim potrebu da obznanim to što je negde moje i u meni skriveno, imaću status žene koja je sve samo ne sama. Nikad usamljena i nikad nesrećna, to je moj moto. Voljena sam i obožavana toliko da me ta ljubav i čini ovako mladom i srećnom. Na krilima ljubavi čovek blista, kako one porodične, tako i ove druge. Muškarci su me uvek voleli i obožavali, ali dok ja ne volim i ne obožavam – ne smatram da je to prava ljubav. To je nešto što mene čini srećnom, ako mogu da volim i da budem ta koja će reći: Ljudi, ja sam zaljubljena. A nisam zaljubljena. Volim osobe suprotnog pola, koliko intenzivno i kako, o tome ne bih da pričam, ali još u meni ne postoji želja da kažem: Ljudi, ovo je moj partner. Ničeg tu nema spektakularnog i tajnovitog. Ja sam neko ko beskrajno voli slobodu, ptica koja mora da leti i ne sme da bude u kavezu. Obožavam da putujem i upoznajem druge ljude, predele, običaje i navike. Volim da odem u kafanu i zapevam sa društvom, volim sport i modne revije... Malo je onih koji to sve mogu da pohvataju i isprate. Već na drugom ili trećem sastanku uglavnom se desi pitanje: Jao, pa gde ćeš sad, zar opet ideš, pa tek si se vratila... Kad tako krene, vidim da tu za mene nema mesta. Ovako, uživam u životu sto odsto jer sve radim do kraja: kad sam domaćica, onda sam domaćica... Evo, sad sam iz mojih Lepetana donela raštan i odmah posle promocije skuvala ga svojim unucima. Jedu, pucaju samo.
