Protivno svim očekivanjima, drama u čijem se centru našao naš proslavljeni vaterpolista Nikola Rađen (31) dobila je hepiend. Kad je ovom igraču u naponu sportske snage merodavna institucija izrekla presudu da je suspendovan iz igre na četiri godine zbog toga što su mu na redovnoj doping kontroli pronađeni tragovi kokaina, javnost je bila šokirana. Ljubitelji sporta bili su uvereni da se nakon tolikog odsustva Rađen više nikada neće vratiti u bazen u starom sjaju, ako se uopšte bude i vratio. Njegovi saigrači tiho su mu upućivali podršku da ne bi dodatno ustalasali strasti sportskih i moralnih stručnjaka koji su osuđivali greh ovog vrhunskog igrača, supruga pevačice Ane Kokić Rađen (33) i oca dve kćerke, Nine (7) i Tee (6). Međutim, pre nekoliko dana, sportski sud u Lozani odgovorio je na Nikolin apel: suspenzija mu je prepolovljena, tako da već u februaru naredne godine može ponovo da zaigra.
U međuvremenu, pritisnut neizvesnošću ishoda, Rađen nije očajavao. Pobednički duh iz bazena izneo je na suvo i prionuo na posao.
Počeo je da radi sa Wind Sporttom, najvećom agencijom specijalizovanom za sportski marketing na našim prostorima, koja naše sportiste, klubove i saveze povezuje s poslovnim svetom i domaćim i svetskim brendovima. Vrlo brzo, Nikola je i u ovom poslu počeo da ostvaruje uspehe. Njegova vedrina i optimizam jednostavno su prizvali pozitivan ishod suđenja u Lozani. Ili, kako bi rekao Dušan Radović, srećan čovek sreću stvara.
Story: Šta za vas znači odluka o skraćenju suspenzije, jeste li pre nje pomišljali da vam je karijera gotova?
- U trenutku kad sam dobio vest o suspenziji, svašta mi je proletelo kroz glavu. Jedna od tih stvari, naravno, bila je i to da mi je karijera gotova. Kasnije, kad sam razgovarao s ljudima koji su tad bili pored mene i s kolegama iz agencije Wind sport, napravili smo neki plan kog smo se pridržavali i pratili ga do samog kraja. Podneo sam još jedan udarac u avgustu kad su mi izrekli kaznu od četiri godine. Stvarno se nisam nadao da će biti toliko jer smo dobro pripremili odbranu i to je imalo pozitivan odjek u javnosti, na čemu bih zahvalio svim medijima koji su pratili situaciju i bili u Domu omladine na mojoj konferenciji. Suspenziju su mi izrekli 24. avgusta. Nije mi bilo lako, ali ostalo je prostora da se ode na sportsku arbitražu.
Story: Na čemu se zasnivala vaša žalba?
- Na tome da supstanca koja je kod mene pronađena ni u jednom trenutku ne poboljšava sportske performanse, što smo dokazali, a utvrdili smo i drugi deo, a to je da supstanca nije uzeta u takmičarskom delu. Oni računaju 12 do 15 sati pred utakmicu, a mi smo hronološki predstavili ceo sled događaja od trenutka uzimanja, pa u narednih četiri-pet dana. Delegati su imali ispred sebe jasan raspored letenja, utakmica, mojih igranja...
Story: Kako je vaše tadašnje okruženje reagovalo na informaciju o nedozvoljenim supstancama?
- Vest nas je zatekla u Grčkoj, gde sam igrao za Olimpijakos, čelnici kluba omogućili su mi da nakon toga ostanem još nekoliko meseci u Atini kako bi mene i moju porodicu sačuvali od pritisaka koji su usledili. To je bio džentlmenski potez i hvala im na tome. Najteže je bilo tih dana saopštiti ljudima šta se dešava. Nisam hteo da šaljem mejlove i zvanične dopise, već da im kažem sam.
Story: Kako je to izgledalo?
- Saznao sam za suspenziju, a sutradan je trebalo da se putuje na jednu utakmicu u Kupu Grčke. Znao sam da im kad-tad moram reći i to veče stao sam pred trenera i rekao kako moram nešto vrlo bitno da mu saopštim. Rekao sam njemu i glavnom menadžeru. OK, Nikola, odgovorio mi je, sad ćemo pričati sa čelnicima kluba pa ćemo ti reći šta će biti. Došli su posle dvadeset minuta u moju sobu i rekli: Znaš šta, ti si jedan od nas, ako se desilo da si pogrešio, nemoj da se brineš. Član si ove ekipe i tako će biti do samog kraja. Izrazio sam želju da i momcima iz ekipe objasnim šta se dešava i dopustili su mi. Stao sam ispred tima i rekao: Momci, više neću moći da vam pomažem dok igrate, desilo se to i to. Bilo mi je izuzetno teško da im to saopštim, a videlo se da se i oni osećaju isto tako. Ali, uspeo sam. I svaki put kad sam kasnije izgovarao šta sam uradio bivalo je sve lakše. Nije prijatno kad to nekom govoriš, ali bolje je da sazna od tebe nego s neke druge strane.
Story: Kako ste objasnili porodici, Ani, majci, ćerkama šta se desilo?
- Ćerkice su još male, ali sigurno je da ću jednog dana pričati s njima na tu temu, jer smatram da je to nešto što treba da saznaju od svog oca. Reč je o jednom periodu života u kom se desilo nešto što one treba da znaju. Mislim da ću im poslužiti kao odličan primer.
Story: A šta vam je rekla majka?
- Nije joj bilo lako, želela je samo da se što pre završi i da nastavim da igram. Bilo je mnogo podrške u tom trenutku kad je reč o mom najbližem okruženju i hvala im na tome. Nije floskula, stvarno mi je mnogo značilo.
Story: Činilo se da vam je supruga Ana pružala ogromnu podršku...
- Poseban pritisak predstavljalo je to što u tim trenucima i nije moglo baš da se priča o samom slučaju, pošto se, u trenutku kad se aplicira na sud, to pretvara u istragu na koju ne sme da se utiče. Zato smo bili dosta obazrivi.
Story: Kad ste razmišljali o tome da vam je karijera možda završena, koji vam je bio plan B?
- Kad su mi izrekli presudu 24. avgusta, još uvek nisam pomišljao da ću početi da radim u agenciji Wind Communications kao jedan od partnera, dotad sam bio samo klijent. Ljudi iz te agencije pozvali su me da im se pridružim i na neki način pomognem u radu sa sportistima i odnosu s medijima. Na neki način, lepo sam se snašao i dosta mi se svideo ovaj deo posla. To je jedna od stvari koje ova agencija nudi, rešenje za taj period posle aktivnog bavljenja sportom. Ljudi su me prihvatili i želeo bih da se nakon završetka karijere bavim ovim poslom.
Story: Ovo je u stvari bila generalna proba za konačni izlazak iz bazena?
- Skoro. Taj vakuum period protekao je u razmišljanju o tome šta ako bude opcija A, a šta ako bude B. Ako mi skrate suspenziju, super, vraćam se igri, a ako ništa ne prođe, nastavljam automatski ovo da radim, bez pauze.
Nikola Rađen podelio radosne vesti: Vraćam se mnogo iskusniji (VIDEO)
Story: A šta je tačno vaš posao u agenciji?
- Bavim se sportistima pošto ova agencija predstavlja sportiste i njihovo angažovanje van takmičenja. Mnoge naše klijente angažuju velike kompanije za reklame, motivacione govore, a rešava se i njihov after-career period, pa oni postaju sportski komentatori, menadžeri klubova ili funkcioneri sportskih saveza. Negujem odnos sa sportistima, klubovima, savezima i sponzorima. Mi smo pioniri u ovom poslu, tako da je to teško uporediti s nečim što ovde već postoji. Agencija je nastala po licenci minhenske firme i radimo po njihovim principima. Rastemo, dolaze novi klijenti i novi sportisti i to me veoma raduje.
Story: Jeste li održavali sportsku formu bez obzira na to što ne igrate?
- Išao sam povremeno u teretanu, održavao formu na taj način, a sad jedva čekam da se vratim u bazen. Hoću da napravim ceo program, da se što pre vratim u igračku formu i da povratak dočekam spreman. Prelazni rok je u toku, pregovori traju, pa planiram da iskoristim ovaj period, kad igrači nisu u klubovima već u reprezentacijama, da se pripremim. Ako se gleda praktično, moja kazna ističe u februaru. Automatski su mi smanjili s maja na februar, kada mogu da počnem da igram, ali ekipi mogu da se priključim tri meseca ranije, što je otprilike u novembru.
Story: Hoće li vam, kao vrhunskom sportisti, biti teško da se vratite u top-formu?
- Sigurno neće biti lako.
Story: Postoji li tu unutrašnji sukob, s obzirom na to da ste pre suspenzije živeli za vaterpolo, a nakon njenog izricanja vreme počeli da posvećujete porodici, posebno ćerkama?
- Ona prva promena, kad sam prestao da igram, bila je mnogo radikalnija nego što će biti ova. Ovo će biti malo laganije, polako ću se uvesti u stanje za trenažni proces, da ne bih sad napravio nešto još gore. Sad bi mi samo još falilo da se povredim.
Story: Smatrate li da ste za trenutak slabosti platili previsoku cenu?
- Pošto se sve dobro završilo, ne bih mogao da se žalim. Uspeli smo da dokažemo ono što je trebalo dokazati. Svetska plivačka federacija izrekla je suspenziju na četiri godine i onda smo ponovo sve krenuli da češljamo, da gradimo ceo slučaj ne bismo li se što bolje pripremili za taj sportski sud u Lozani. Suđenje je bilo dosta iscrpno. To su bila četiri sata postavljanja unakrsnih pitanja koja su za cilj imala da se utvrdi šta se tačno desilo i da li govorim istinu. Nisam imao kad da se bavim tim tradicionalnim pitanjem da li nas mrzi sudija, već sam se fokusirao na pobedu. Nije bilo lako, tri puta su odlagali i tek četvrti put izrekli su mi presudu.
Potvrdila srećne vesti: Ana Kokić se oglasila povodom Rađenovog povratka u bazen
Story: Kako vam je to javljeno?
- Pozvao me je advokat i javio sam se s pitanjem: Šta se dešava? On je, kao da vodi najopušteniji razgovor, rekao: Halo, zdravo, da li me čuješ? Naravno da te čujem, reci. Kako si – pita on. Ma, dobro sam, ali šta se dešava? E, pa odlično je što si dobro, imam veoma lepe vesti za tebe, suspenzija je skraćena na dve godine. Pa to mi reci!
Story: Dok je suspenzija trajala, Ana i vi nameravali ste da se odselite malo dalje izvan grada, šta je sad s tim planovima?
- Sad je to palo u drugi plan. Hvala bogu, ponovo ću igrati, a ćerkice idu u školu, pa je ipak zgodnije ovde u gradu. Moja karijera trajaće još četiri ili pet godina, toliko možemo da se strpimo sa selidbom. Mada, pošto postoje pregovori i sa stranim klubovima, ko zna, možda se prvo preselimo u Nemačku, na primer. Ponuda ima iz Srbije, iz Grčke, na moju veliku radost, i Nemačke, pa ćemo videti.
Story: Neće biti lako doneti odluku: da li igrati za veći novac, ili u zemlji koja je najveća svetska velesila u vaterpolu. Šta vam je važnije?
- Najvažnije je vratiti se u igru.
Story: Kako vam je supruga? Sigurno se raduje što ćete ponovo zaigrati, a pati što se opet nećete viđati...
- Neizvesnost je bila najteža. Nikakve velike planove nismo mogli da pravimo. Ni zbog toga što nismo znali kako će se sve završiti, ni zbog neke projekcije budžeta. To su bitne stavke, posebno kad ljudi imaju decu. Sad ona maksimalno može da se posveti svom poslu, a ja svom. To je ono što je bitno.
