Magazin Story imao je privilegiju da razgovara s devojkom koju domaći mediji opisuju kao Srpkinju koja je zavela Holivud. Glumica Stana Katić (36) zvezda je popularne ABC-jeve serije Castle, koju emituje FOX kanal, a taj angažman omogućio joj je da se pojavi u najgledanijim američkim tok-šou emisijama, u kojima je ponosno isticala kako su joj koreni s naših prostora. Potiče iz porodice Petra i Rade Katić, Srba iz Dalmacije, koji su iz nekadašnje Jugoslavije emigrirali u Ameriku. Danas živi u podnožju brda na kojem piše Holivud i ponosno gazi crvenim tepisima prestižnih premijera. Sa šarmantnom i odmerenom damom sastali smo se u Atini, gde je promovisala početak emitovanja sedme sezone spomenute serije u Evropi. Bila je to prilika da se u atmosferi u kojoj je nekolicina agenata drži kao malo vode na dlanu, upustimo u avanturu skiciranja portreta ove umetnice.
Story: Da li prvi put boravite u Grčkoj i šta vas najčešće natera da posetite Stari kontinent?
- Letovala sam na grčkim ostrvima ranije, a sada sam prvi put u glavnom gradu ove zemlje. Sviđa mi se ovde, Atina je prilično ugodna za odmor iako sam ovde zbog posla. Generalno, u Evropu dolazim zbog poslovnih obaveza, ali nedavno sam bila u Srbiji i Hrvatskoj kako bih videla rođake.
Story: Kada kažete poslovne obaveze, na šta konkretno mislite?
- U Atini sam zbog promocije serije Castle koja je, po svemu sudeći, gledana na svim kontinentima. Promovišem je u medijima i svaki moj korak je isprogramiran, tako da je prava reč za ovakvu posetu nekom gradu - posao.
Story: Šesta sezona serije završila se tako da svi vaši obožavaoci i ljubitelji akcije jedva čekaju da vide šta će se dogoditi. Možete li da otkrijete nešto iz sedme sezone?
- Sredinom jula vraćam se u Ameriku, tako da će i za mene biti iznenađenje sve ono što treba da se desi u nastavku serije. Informaciju o tome šta se dešava s detektivkom Beket saznaću samo nekoliko nedelja pre ostatka sveta.
Story: U Castleu tumačite ulogu detektivke. Jeste li u privatnom životu skloni tome da istražujete i šta vam podiže adrenalin?
- Veoma sam radoznala. Volim da osetim život i uživam u njemu jer nam on mnogo toga pruža. Zanimaju me istorija i proučavanje različitih kultura. Možda nisam detektivka, kao u seriji, ali uvek sam pokušavala da pronađem odgovor na pitanje šta znači biti živo biće na ovoj planeti.
Story: Jeste li pitali svoje roditelje nešto o poreklu svog imena. Otkud to da su ćerki dali ime Stana?
- Mnogo muškaraca u mojoj familiji zove se Vuk. To ima simboliku zaštite jer je bilo nekoliko predaka koji su umrli veoma mladi. Moja baka je prva dobila ime Stana, jer su njeni roditelji želeli da zaustave nesreće koje su ih pratile u prošlosti.
Story: Imate četiri brata i sestru. Da li vas je odrastanje u velikoj porodici načinilo snažnijom ili pak razmazilo?
- Divno je odrastati u velikoj porodici zbog toga što nikada nisam morala da tragam za nekim s kim mogu da se igram i družim. Uvek sam bila okružena mnoštvom ljudi, a sve su to bili članovi moje porodice. Bilo mi je značajno što sam se oduvek osećala kao deo nečega, nikada nisam bila usamljena. Rasla sam ušuškana među braćom, ali ne bih rekla da me je to razmazilo. Nateralo me je da tragam za nečim po čemu ću biti jedinstvena. Kada ste među mnogo ljudi, želite nečim da se istaknete i izdvojite.
Story: Američkim novinarima govorili ste u nekoliko navrata kako ste ponosni na svoje poreklo i da jedva čekate da ugrabite priliku da pričate srpski. U kojim situacijama govorite naš jezik?
- Nedavno sam posetila Dalmaciju i Srbiju, što mi je bila šansa da se preslišam i podsetim se reči koje sam zaboravila. Okolina komentariše kako dosta toga znam. Sa familijom govorim na srpskom, ali u Los Anđelesu nemam mnogo prilike da to činim.
Story: Je li život u Holivudu zaista toliko glamurozan koliko je publici to predstavljeno ili se iza tog sjaja krije i nešto drugo?
- Život u Holivudu nije bajka. Možda ga vi doživljavate drukčije, ali mogu da vam potvrdim kako u Los Anđelesu živi mnogo veoma vrednih ljudi. Imaju velike i lepe porodice. Kada je reč o glumi, ona je tamo pretvorena u jedan veliki sistem koji pokreće čitav grad. Iznenadili biste se kada biste videli koliko su ljudi tamo u stvari normalni.
Story: U vašoj biografiji ima podataka koji ilustruju da ste veoma posvećeni karijeri. Završili ste uglednu školu glume u Čikagu i konstantno bili posvećeni upijanju novih saznanja. Verujete li u obrazovanje ili u sudbinu?
- Mislim da na sudbinu možemo da utičemo posredstvom obrazovanja. Tačnije, cenim da nam sudbinu može iskrojiti to što svakodnevno ulažemo u sebe. Čovekov fokus treba da bude usmeren na obrazovanje i to je ono na šta može da se osloni. Nije baš pametno prepustiti se sudbini.
Story: Ni sport vas nije zaobišao. Bavili ste se karateom. Da li je on zaslužan za vašu vitku liniju?
- Kao klinka bila sam prilično aktivna. Oprobala sam se u nekoliko sportova, ali nisam nadmašila nivo rekreativca. Bila sam posvećena i baletu. Sigurno je da izgledam bolje nego što bih izgledala da se nikada nisam bavila sportom. Danas sve manje vremena imam za to, ali u mom poslu neophodna je kondicija, koju nastojim da održavam povremenim treninzima prilagođenim mom zanimanju i obavezama.
Story: Pratite li modu i u kojoj meri ste opterećeni stajlingom s druge strane filmskih kamera?
- Naravno da me zanima moda. Opčinjena sam bluzama, ženskim košuljama i haljinama. Pojedine komade, poput spomenutih bluzica, čak sam pokušavala i da šijem. Kada je reč o mom stilu, ponekad volim i da eksperimentišem. Nekad se uklopim u aktuelne trendove, ali obično me možete videti u klasičnim krojevima. To zavisi i od raspoloženja koje imam tog dana.
Story: Kada ste poslednji put plakali i zbog čega?
- Pokušavam da se setim... Bilo je to kada sam pročitala nešto u jednoj knjizi. Ali nije bila reč o nekoj mojoj privatnoj stvari, već je knjiga bila kriva za moje suze. Inače se ne dam tako lako.
Story: Kako bismo vas bliže upoznali, možete li nam reći koja je vaša omiljena hrana, boja?
- Volim testeninu, pogotovo makarone, miris ukusnog hleba. Prijaju mi i salate i sve što je zeleno u kuhinji. Recimo, blitva mi baš godi. Volim ono što Dalmatinci zovu pura, a mislim da je to kod vas kačamak. Reći ćete mi da to i nije baš najzdravije, ali ne potresam se zbog toga. Jedem i dosta povrća, moram. Bitan mi je vizuelni segment svake stvari. Kada je reč o bojama, nikada nisam mogla da pikiram određenu i ograničim se samo na jednu nijansu koja mi je privlačna. Ako bih morala da izdvojim, volim boju limuna i mora.
Story: Ne zamerite što ćemo na kraju biti pomalo klišetizirani, ali verovatno imate neku poruku za fanove u Srbiji?
- Ovo ću reći na srpskom: Sve vas u Srbiji mnogo pozdravljam. Svima onima koji su izgubili svoje domove u poplavama šaljem ogromnu ljubav. Podržavam vas i ljubim!
Razgovarao: Stefan Tošović
