Glumica i spisateljica Iva Štrljić (36) priča bez ustezanja o svemu što tišti jednu uspešnu, ali singl devojku koja na visokim potpeticama pokušava da kroz život ide uzdignute glave, zbog čega je teško pronaći gospodina pravog u današnje vreme, da li je veza sa oženjenim muškarcem greh ili ljubav ne poznaje granice i mašta li o sopstvenom venčanju i trenutku kada će postati majka.
Story: Boli li vas to kada neko ospori vas rad?
- Onaj ko se osvrće na zlurade komentare, može samo da uspori svoj put ka uspehu. Imam dve dragocene osobine: borbenost i to što volim da radim, a s njima ste uvek u prednosti. Prirodno je i očekivano da vas osporavaju i da se trude da obezvrede ono što uradite. Verujem u to da samo neko ko nije dovoljno srećan i zadovoljan, može nešto loše da kaže i pomisli o drugome. Zadovoljstvo prolepšava i zato nije dobro provoditi život tamo negde na kraju srca, treba se pomeriti ka sredini, tu je mnogo lepše i toplije. Probajte.
Story: Koliko ste zadovoljni onim što ste postigli do sada?
- Iako sam slobodan umetnik i nemam stalni angažman, što bih volela, zadovoljna sam. Svaki dan je bitka za sebe. To nije nimalo jednostavno, ali zato i imate jednu pokretačku lokomotivu u sebi koja vas tera da sami smislite sledeći projekat, a ne samo da čekate da vas neko pozove. Ovakav život danas nije spokojan, prepušteni ste sami sebi, ali baš zbog toga istrajni ste i ne posustajete.
Story: Kome ste poslednji put rekli nemaš pojma koliko te volim?
- Nekome, ali sam se posle veoma razočarala pa sam htela da povučem svoje reči i da ih ponesem sa sobom. To na kraju ipak nisam uradila, otela sam mu samu sebe, a te reči sam mu ostavila za uspavljivanje kad me se seti pre nego što utone u san. Tako je nastao naslov moje prve knjige Nemaš pojma koliko te volim.
Story: Zbog čega je danas toliko teško naći gospodina pravog?
- Odnosi među ljudima postali su površniji nego što su ikada bili. I ljubav je dobila jedan izuzetno sebičan ton. Danas se voli proračunato, jeste grubo, ali je tako. Sve se planira i režira i malo je toga slučajnog. A ima li ičeg lepšeg od slučajnog susreta, broja telefona i prvog poziva na kafu? Moj gospodin pravi nije nimalo jednostavan tip, zato mu i treba ovoliko vremena da me nađe. Ja očekujem mnogo. Ali, i volim mnogo.
Story: Koliko je teško biti singl devojka u Beogradu?
- Teško je na aerodromu. Kada sletite, a nema onog zagrljaja u koji biste želeli da uletite, da vas sačeka. Na aerodromima je taj singl osećaj baš intenzivan, ali ne možeš do Njujorka peške!
Story: Mogu li ženske krpice i ostale sitnice da zamene muški zagrljaj?
- Ja se još nikad nisam ljubila s novim šalom. A nešto se baš i ne sećam da me je pulover zagrlio.
Story: Kada se osećate kao ormar prepun praznih vešalica?
- Uvek posle ljubavi. Posle prave ljubavi uvek nastupa praznina... A onda se praznina pretvara u prostor za novu ljubav.
Story: Na koga uvek možete da računate?
- Na svoju upornost. I na još nekog...
Story: Je li teže iščekivati prvi SMS ili prvi poljubac od onog ko je probudio leptiriće u stomaku?
- Nije teško ni jedno ni drugo, već je inspirativno i uzbudljivo. Volim SMS-ove, duhovito i pametno napisane, ali poziv ipak volim još više. Međutim, onaj momenat kad se probudiš ujutru i ugledaš poruku u svom mobilnom telefonu kao mali dokaz da je neko noćas mislio na tebe, divan je, skoro kao prvi SMS...
Story: Da li je veza sa oženjenim muškarcem greh ili ljubav ne poznaje granice?
- Ne mislim da treba da sudim o tome šta je greh, a šta nije. Neko ko voli, neće u svojoj ljubavi videti ništa drugo osim ljubavi, a ljubav je lepa. Sa druge strane, neko će to videti sasvim drugačije. Ne znam da li ljubav ne poznaje granice, ali znam kako nije baš uvek preterano mudra. Ume da bude nevešta, nespretna kao malo dete.
Story: Preko čega nikada ne možete da pređete u vezi?
- Preko neispunjenog obećanja.
Story: Napisali ste da ne postoje nesrećne ljubavi. A šta je sa onom kada vam neko slomi srce?
- Možete otići od nekog, a sačuvati njegovo srce, ne morate baš da lomite za sobom. Lome nepažljivi i nepristojni. Ozbiljni ljudi brinu o tuđim srcima.
Story: Da li više boli izdaja voljenog muškarca ili najbolje prijateljice?
- Različite su to vrste bola. Sve boli. Ali boli drugačije.
Story: Verujete li u brak i reči dok nas smrt ne rastavi? Maštate li o sopstvenom venčanju?
- Dugo nisam verovala. Brakovi oko mene se svakodnevno raspadaju, niko nije odan nikome, vernost je postala retka osobina i u svakom trenutku vidim potonuće još nečije ljubavi. Ali, onda se dogodilo nešto čudno unutar mene - sada verujem i to je dobar znak. Za srećan kraj vredi se boriti. Maštam o svom muškarcu za zauvek, a to je još više od venčanja!
Story: Neretko čujemo da žena nije cela dok ne postane majka. Šta kažete kada vas pitaju zbog čega još niste rodili decu?
- Ne mislim da je pristojno pitati nekoga tako nešto. To je izuzetno intimna stvar, a vidim da mnogi ljudi na svakom koraku olako postavljaju takvo pitanje. Mislim da svako ima pravo sam da donese tu odluku i izabere svoj trenutak. Volim decu i volela bih da ih imam sa muškarcem na koga bih uvek mogla da se oslonim,
Story: Koje su najupečatljivije slike vašeg detinjstva i kako je izgledalo odrastati uz oca glumca i majku balerinu?
- Odrastanje u blizini Kosančićevog venca, kaldrma, neponovljivi ukus slanih kifli na putu do škole Braća Ribar, recitatorska u školi, dramska grupa na Radio Beogradu, zima, sneg, nove roze rukavice i kapa, Sneško Belić u parkiću kod Palacea. Miris maminih kolača koji osećam još kod lifta, Bal na vodi, gledamo tatu, nervira me ona ljubavna scena, al’ neću da kažem jer sam već velika, klizanje u Pioniru, plivanje na bazenu 25. maj... Kod mame život u Pozorištu na Terazijama, a posle i u Narodnom sa tatom, novogodišnji paketići u Udruženju filmskih glumaca, lastiš na Kališu i između dve vatre na Tašu... Loptica skočica u Dušku Radoviću i onaj veliki luster kome smo pred svaku predstavu vikali: Ugasi se!, čitanje scenarija za Bolji život unapred i otkrivanje ekipi iz razreda šta će da se desi u sledećoj epizodi...
Story: U kojoj meri je razvod vaših roditelja obeležio vaš život?
- Kada se razilaze ljudi koje najviše volite, onda to uvek ostavi jak otisak u životu. Meni je to sve teško palo, ali verujem da me je i ta situacija na jedan način oblikovala. Prvo, očvrsnula sam naglo kada se sve to odvijalo i shvatila da život odjednom može da se uozbilji i naroguši i da i sa tim treba umeti. A drugo, tada sam prestala da verujem u srećne krajeve, ali kao sto vidite, stvari se ipak vremenom popravljaju, sada ponovo verujem.
Story: Koliko ste danas bliski sa majkom, a koliko sa ocem?
- Moj otac ne živi ovde pa je samim tim ta vrsta svakodnevne bliskosti teže izvodljiva. Mama je tu i, naravno, jesmo bliske. Mene su vaspitavali da budem samostalna, a i to je znak zrelosti.
Story: Mislite li da ljubav dvoje ljudi kada je oni ugase, nastavlja da živi u njihovoj deci ili rastanak sruši sve mostove?
- Tužno je kada neko dozvoli da rastanak sruši sve mostove. To znaci da je on uspeo da pobedi ceo jedan prethodni život. I da, tačno je, ljubav nastavlja da živi u njihovoj deci - jer ljubav uvek pobeđuje.
Story: Koji su vaši planovi u narednom periodu?
- U pripremama sam za jednu novu seriju, pišem svoju treću knjigu, uskoro počinjem da pišem i kolumnu, sa svojim profesorom Ivanom Bekjarevim imam plan za novu predstavu... A volela bih da opet dobijem šansu za voditeljski posao na nekoj od televizija.
Razgovarala: Jelena Kulović
