Iva Štrljić: Pogrešne ljubavi su me učinile mudrijom

2
Glumica Iva Štrljić ne krije da se setno rasplače nam davnim emotivnim uspomenama, ali kako uvek uspeva da vešto sakrije svoju bol i priznaje koliko priželjkuje da joj se dogodi večna ljubav
Iva Štrljić, foto: Miša Obradović
Iva Štrljić, foto: Miša Obradović

Želja za uspehom glumicu Ivu Štrljić (36) stalno vuče ka novim izazovima. Tako je posle svoje prve autorske knjige pripremila i drugu, a pored uloga u pozorištu ima zapaženu rolu u seriji Folk. Ipak, sreća na poslovnom planu nije se oslikala na njen privatni život, pa sada žarko želi da oseti pravu ljubav. Iva za Story otkriva kako se bori protiv melanholije, ali i da li je bila u vezi sa oženjenim muškarcem. 

Story: Da li ste žena koja u odnosu sa muškarcima uvek prva povuče potez?

- Uvek ću dati neki znak koji će muškarcu biti signal kako može da priđe, ali prva sigurno neću uraditi ništa. Čak mi se nekoliko puta događalo da sam se mimoišla sa ljudima koji su mi se dopadali baš zbog toga što sam čekala na njihov prvi potez, a oni na moj. Moje je da dam nežnu dozvolu za prilazak, ali na muškarcu je da to izvede. Mene najviše privlači način na koji će neko da odigra prvi potez.

Story: Da li ste nesrećni u ljubavi?                                 

- Ne mogu da kažem da sam nesrećna zato što sam uvek bila sa ljudima koje sam iskreno volela, a to je valjda ipak neka sreća ili barem srećica. Moji izbori nisu uvek bili dobri po mene i posle nekih ostajala sam tužna i razočarana, ali bili su moji i naučili su me nečemu. Svaki čovek koji uđe u naš život deo je neke naše male istorije koja nas, ako ništa drugo, barem učini mudrijima. Volela bih da mi ovo proleće donese ozbiljnu ljubavnu priču jer mi to nedostaje.

Story: Da li ste melanholik po prirodi?

- Jesam. Ja sam od onih koji su spremni da se rasplaču na kesicu šećera slučajni pronađenu u džepu jakne koju dugo nisu nosili jer ih ta kesica neodoljivo podseća na jednu kafu sa nekim ko im je bio važan pre godinu dana i baš ga dugo nisu sreli. Ja sam od onih koji su juče među sasvim zapostavljenim sitnicama pronašli poklon svog bivšeg dečka, seli i gledali u njega ne pomerajući se i vrteći neke zajedničke momente u glavi satima posle toga... Od onih sam koji će da se skockaju i izađu iz kuće tako da vi ništa od svega toga navedenog što me je tog dana bolelo, ne primetite.

Story: Brine li vas to što se još niste ostvarili u ulozi supruge i majke?

- Ne patim od forme i ne mislim da život ima pravila, niti mislim da sve treba da bude onako kako nalaže nekakvo opšte mišljenje. Mladi ste onoliko koliko sami odlučite da hoćete da budete mladi. Volim decu i mnogo vremena provodim sa mališanima svojih prijatelja. Ne opterećujem se vremenom, dogodiće se ono što treba da se dogodi kada bude trebalo. Sada sam u fazi kada bih volela da mi se dogodi čovek sa kojim ću poželeti da ostanem zauvek. Ja verujem u zauvek.

Story: Da li ste bili u vezi sa oženjenim muškarcem?

- Nisam pobornik takvih odnosa jer mislim da niko ni u kakvom odnosu ne treba da bude na drugom mestu, a i takve veze se uvek temelje na prevari.

Story: Kako je moguće da se u javnosti nikada niste pojavili u društvu svog emotivnog partnera?

- U svojoj porodici, uz roditelje koji su umetnici i koji su bili izloženi javnosti celog života, naučila sam da svoju privatnost čuvam. A i nikada ne bih očekivala od muškarca koji se ne bavi zanimanjem srodnim mom da se slika ako on to ne želi. Imala sam momke koji to nisu želeli i poštovala sam to. Kada se zaljubim u onog koji će biti zauvek, sigurno ćete me sa njim slikati.

Story: Koliko imate prijatelja u životu?

- Sve se teže otvaram ljudima, a i prijatelji me s godinama sve brže razočaravaju. U stvari, vremenom sam naučila da im ne kačim tako lako titulu prijatelj što sam ranije umela da radim. Prijatelji iz detinjstva, iz kraja, iz osnovne škole, oni su koji su ostali, tu su za ceo život jer smo rasli zajedno i najbolje se poznajemo, a i najviše navijamo jedni za druge.

Story: Da li biste voleli da vas u pozorištu i na filmu ima više?

- Igram u pozorištu u dve predstave Kafana kod zajedno sa Ljiljom Lašić i Deskom Stanojevićem i u predstavi Plava ruža sa Markom Nikolićem, Danicom Maksimović i Milanom Čučilovićem. Imam divne uloge u tim predstavama i volim da ih igram. Naravno, volela bih da ih ima još u pozorištu i na filmu, ali mene je put najviše vodio ka televiziji pa sam najčešće i igrala u serijama, a i vodila sam dve televizijske emisije. Nedavno sam u seriji Folk igrala pevačicu Cicku i jako me raduje što je taj lik ostao upečatljiv i što se ljudima izuzetno dopao pa sam uzbuđena zbog nastavka snimanja.

Story: Uskoro ćete objaviti drugu knjigu Znam da misliš na mene. O čemu ste ovog puta pisali?

- To je knjiga o svemu onome što proživljavamo kada se rastajemo od onih koje volimo, o zajedničkim momentima koji nas ne ostavljaju na miru, o čežnji i pokušaju da je nadmudrimo, o uspomenama koje sada u nama izazivaju muku, a do juče smo se razneživali na njih, a najviše o tome da li srce može da zaboravi... Maša, moja glavna junakinja, prolazi kroz sve etape odvikavanja od svog bivšeg dečka Miloša. One su i bolne i duhovite i dirljive i vickaste i potresne kako to već obično biva kada pokušavamo da odemo od nekoga koga smo voleli i da na jedan način sačuvamo onaj najlepši deo sebe jer nas svi ti ljudi sa kojima smo bili ipak menjaju. Posle nekih veza nikada više nećemo biti isti.

 

Ksenija Konić

 

makonda-tracker