Žena zbog koje slavimo 8. mart imala je neverovatan život: Prkosila je Staljinu i Hitleru i podigla žene Evrope na noge

Kada čujete šta je sve postigla žena koja je predložila da se jedan dan u godini posveti ženskoj borbi za ravnopravnost, zvučaće vam nemoguće da je sve to izvela samo jedna osoba. Pa ipak jeste – hrabro, borbeno i istrajno do kraja.

U svetu se danas obeležava Međunarodni dan žena, Osmi mart, praznik posvećen ženama koji je osnovan kao dan borbe za ženska prava, odnosno za socijalnu, ekonomsku i političku ravnopravnost.

 

Zašto se slavi Dan žena?

Prvi put je obeležen 1909. godine u Americi, a prva koja je predložila da se jednim danom u godini slave ženska prava bila je Klara Cetkin. Ona je iznela ovaj predlog na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu, a on je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena, koji se najpre obeležen 19. marta.

Kasnije je odlučeno da to ipak bude 8. mart jer su na ovaj dan 1917. žene u Sovjetskom Saveze dobile pravo glasa, a to su prihvatile i Ujedinjene nacije i 1975. godine ga proglasile Danom žena.

 

Tako je Klara Cetkin postala simbol borbe za ravnopravnost žena s muškarcima, a više od 90 godina posle njene smrti – pitanja položaja žena u društvu i dalje nisu rešena.

Životna priča Klare Cetkin

Rođena je kao Klara Ajsner 1857. godine u Viderauu, kao ćerka seoskog učitelja, u hrišćanskoj porodici. Odrastala je s humanističkim idejama, a dok se školovala da postane učiteljica, povezala se sa ženskim i radničkim pokretom u Nemačkoj sedamdesetih godina 19. veka. Potom je bila deo Socijalističke radničke stranke, iako nije mogla da postane njena članica formalno jer su tadašnji zakoni to zabranjivali ženama.

Kada je Bizmark uveo zabranu socijalističkih aktivnosti, otišla je u Cirih, pa u Pariz, gde je imala bitnu ulogu u osnivanju Socijalističke internacionale.

 

 

U Francusku je otišla sa svojim vanbračnim suprugom Osipom Cetkinom, jevrejskim tipografom i revolucionarom iz Odese, za kog nije mogla da se uda jer bi tako izgubila nemačko državljanstvo – muževljevo je određivalo i ženino. Ipak, promenila je prezime u Cetkin, a sa Osipom je dobila sinove Maksima i Konstantina.

Učestvovala je na osnivačkom kongresu "Druge internacionale" u Parizu kao delegat nemačkih socijaldemokrata, gde je postavila temelje proleterskog ženskog pokreta.

– Kao što kapitalisti potčinjavaju radnike, tako muškarci potčinjavaju žene i one će ostati na tom položaju dok se ekonomski ne osamostale – rekla je, između ostalog, Klara Cetkin.

Osip Cetkin se razboleo 1889. i umro u junu te godine, sa samo 39 godina, a Klara se potom s decom preselila u Štutgart.

 

Tamo je radila kao urednica proleterskog ženskog časopisa "Jednakost" , a iako još uvek nije mogla da se učlanicu partiju, bila je vrlo aktivna i promovisala socijalizam, regrutovala žene i povezivala nemačke sindikate s međunarodnim organizacijama.

Kao odlična govornica, držala je stotine govora godišnje, a na konferenciji Socijaldemokratske partije Nemačke 1896. godine se zalagala da žene dobiju pravo glasa i podržala preduzimanje mera za zaštitu zaposlenih majki.

Deset godina posle Cetkinove smrti, Klara se udala za 18 godina mlađeg umetnika Georga Fridriha Cundela, a njihov brak je trajao 29 godina.

Postala je jedna od vodećih žena socijalističkog pokreta u Nemačkoj, pa je bila među delegatima na Međunarodnom radničkom kongresu u Parizu, gde je pričala o odnosu ženskog rada i kapitala i specifičnostima plata žena u kapitalističkom sistemu i govorila u ime nemačkih radnica. Jedna od najvažnijih stvari koje je istakla je to da se ne treba fokusirati samo na sticanje prava nego i da se zaustavi kapitalistički sistem koji žene tlači duplo: kroz tržište rada i kapitalističku porodicu.

 

Takođe se suprostavila i buržoaskom feminizmu, za koji je verovala da razjedinjuje radničku klasu.

Bila je vrlo aktivna u antiratnom pokretu, pa je organizovala međunarodnu žensku antiratnu konferenciju u Berlinu 1915. godine. Više puta je hapšena tokom Prvog svetskog rata zbog svojih stavova.

BIla je među suosnivačima Spartakističke lige i Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke (USPD) 1916, a odmah po njenom osnivanju, pridružila se Komunističkoj partiji. Imala je prijateljski odnos s Vladimirom Iljičem Lenjinom kada je prvi put posetila Sovjetski Savez i intervjuisala ga o pitanjima ženske ravnopravnosti.

Do kraja dvadesetih godina 20. veka bila je članica Centralnog komiteta partije, a godinama je bila u Izvršnom komitetu Kominterne, predsednica nemačke levičarske humanitarne organizacije Rote Hilfe (Crvena pomoć).

 

Bila je poslanica u nemačkom Rajhstagu od 1920. do 1933. godine, a u njemu je, kao predsednica po stažu, pozvala nemački narod da se bori protiv rastućeg nacizma. Za to vreme je uglavnom živela u Moskvi, gde se našla na čelu ženskog sekretarijata Treće internacionale. Uprkos tome gde se i u kakvom trenutku nalazila, Klara Cetkin je glasno i oštro kritikovala Josifa Staljina, a jedna je od retkih koji su se "izvukli" s tim.

Nakon što su Adolf Hitler Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija došli na vlast, Komunistička partija je izbačena iz Rajhstaga, a Klara Cetkin je ponovo otišla u egzil – sada poslednji put.

 

Umrla je u Moskvi 20. juna 1933, a sahranjena je pod zidinama Kremlja.

 

BONUS VIDEO

Da li je feminizam ispunio svoje ciljeve?