Kada se bude ekranizovana životna priča Svetlane Alilujeve, ćerke Josifa Staljina, koliko god da traje film – biće kratak da ispriča sve zanimljive delove
Svetlana Josifovna Alilujeva, kasnije poznata kao Lana Piters, u medijima je dugo nazivana Princezom od Kremlja, ali to što je ćerka sovjetskog lidera samo je deo njene zanimljive životne priče.
Rođena je 28. februara 1926. godine u Moskvi, u braku Josifa Staljina i njegove druge žene Nadežde Alilujeve.
- Detinjstvo Staljinove ćerke
Budući da je njena majka bila istaknuta inženjerka i da je imala karijeru, kao mala Svetlana i njen stariji brat Vasilij provodili su najviše vremena s dadiljom Aleksandrom Bičokovom, koja je bila njena pouzdana prijateljica 30 godina.
Majku nije najbolje upamtila – umrla je kada je Svetlana imala samo šest godina, a bratu i njoj rečeno je da je preminula od posledica komplikacija zapaljenja slepog creva. Ispostavilo se da je Nadežda izvršila samoubistvo, što je njena ćerka saznala tek 10 godina kasnije.
Školovala se u Moskvi, gde nije imala nikakav poseban tretman, iako je njen otac bio vođa Sovjetskog Saveza.
Svetlana Josifovna bila je očeva miljenica i obasipao ju je ljubavlju i poljupcima, a i sama je kasnije pričala da je on za nju bio samo nežni tata, a tek kasnije je saznala kakva se zverstva vezuju za njegovo ime.
Vinston Čerčil ispričao je da je imao priliku da upozna Svetlanu kao dete kada je jednom prilikom posetio Kremlj, a upamtio ju je kao lepu riđokosu devojčicu koja ljubi svog oca, a Staljin je sa sjajem u očima prokomentarisao tada da "čak i boljševici imaju porodični život".
- Odrastanje i ljubavi u Sovjetskom Savezu
Kada je imala 16 godina, Svetlana se zaljubila u filmadžiju Alekseja Keplera, tada 38-godišnjaka, a njen otac strogo se protivio ovoj vezi jer je Aleksej bio Jevrejin. Uskoro ga je osudio na pet godina izgnanstva, a potom na još pet godina u gulagu.
Staljinova ćerka prvi put se udala za Grigorija Morozova, studenta Univerziteta u Moskvi 1944. godine, a i on je bio Jevrejin i sovjetski lider nije odobravao ni ovu ljubav. Zato ga nikada nije upoznao, iako su Svetlana i Grigorij nazvali sina po njemu. Par se razveo 1947. godine, ali su decenijama ostali prijatelji.
Potom je 1949. stupila brak sa Jurijem Ždanovim, sinom Staljinove desne ruke Andreja Ždanova. Živeli su s njegovom porodicom, a političar je upozorio ćerku na njenu svekrvu i ispostavilo se da je bio u pravu: ona je dominirala i bila centralna figura u porodici. Nakon što Andrej nije imao vremena za porodicu, par se razišao, a u međuvremenu su dobili ćerku Jekaterinu.
Zatim se Svetlana 1962. udala za Ivana Svanidzea, bratanca Staljinove prve žene Kato, a brak je potrajao samo godinu dana.
Njen poslednji i najpoznatiji brak dogodio se kasnije – na drugoj strani sveta.
- Život posle Staljinove smrti
U međuvremenu, Staljin je umro 1953. godine, a Svetlana je radila kao prevoditeljka i profesorka u Moskvi. Na očevo insistiranje, studirala je istoriju i političku misao, iako je sebe videla kao književnicu i sve vreme je tajno pisala knjigu o svom životu. Više puta je pričala da joj je Staljin, iako ju je voleo, bio čovek koji joj je uništio život, pre svega zbog toga kako je tretirao Keplera, njenu prvu ljubav.
Iako je bila donekle slobodna posle očeve smrti i bez njegovog pritiska na njene životne izbore, Svetlana je i dalje bila pod kontrolom komunističkog režima. Nakon nekoliko godina, zaljubila se u indijskog političara Bradžeša Singa, a s njim je bila u trogodišnjoj vezi, sve do njegove smrti. Iako joj je kretanje bilo prilično ograničeno, vlasti su joj, nakon jednog odbijanja, dopustile da otputuje u Indiju kako bi rasula Bradžešov pepeo po reci Gang.
Dok je bila u Nju Delhiju, zamolila je nadležne da ostane u Indiji, ali su joj vlasti do zabranile i naređeno joj je da se smesta vrati kući. Zato se Svetlana obratila Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država i zatražila pomoć, a ambasador Čester Bouls ponudio joj je politički azil i novi život u Americi.
- Bekstvo Staljinove ćerke u Ameriku
Prihvatila je to i uskoro preko Rima i Ženeve otišla put Amerike. Najpre se smestila na Long ajlend, zatim u Nju Džerzi, pa u Penington i, na kraju Viskonsin. U jednom kasnijem intervjuu pričala je da je bila srećna u Viskonsinu iako ju je mučilo to što nije imala kontakt sa svojom decom. Josif i Jekaterina odbijali su da razgovaraju s majkom, a zapadni mediji videli su to kao maslo KGB-a, iako su Svetlanina deca insistirala da je jedini krivac njen karakter.
U međuvremenu je objavila memoare "Dvadeset pisama prijatelju", zahvaljujući kojima se obogatila, a uskoro je ušla u visoke društvene krugove.
Početkom sedamdesetih dobila je poziv Olgivane Lojd Rajt, udovice najpoznatijeg američkog arhitekte Frenka Lojda Rajta, da poseti Rajtov zimski studio Taliesin Vest u Skotsdejlu, u Arizoni.
Olgivana, poznata i kao Olga Ivanovna Lazović, bila je umetnica rođena na Cetinju koja je neko vreme živela u Sovjetskom Savezu i unuka je vojvode Marka Miljanova, odnosno ćerka ratne heroine Milice Lazović.
- Bizarni kult Olgivane Rajt
Ispostavilo se da ovo nije samo umetnički centar, već udruženje u kom je Olgivana bila centralna figura i žena koja vuče sve konce. U Svetlani Alilujevoj, koja je u međuvremenu odbacila delove imena koji je povezuju sa ocem, videla je mnogo toga, između ostalog i sopstvenu ćerku. Olgivana je, naime, godinama ranije izgubila u saobraćajnoj nesreći ćerku, koja se zvala – Svetlana.
Crnogorka je upoznala Staljinovu ćerku sa svojim zetom, mužem svoje pokojne ćerke, Vilijamom Veslijem Pitersom, a Svetlana je bila očarana njim toliko da su se venčali samo tri nedelje kasnije. Ispostavilo se da su Piters i Olgivana bili privučeni i Svetlaninim imetkom, a ona nije bila srećna u ovom braku, pre svega zbog snažnog uticaja Taliesin Vesta.
Nakon što su Piters i ona dobili ćerku, nazvali su je Olga, a Svetlana je bila vrlo uznemirena uticajem koji je Olgivana imala na njenu porodicu.
– Hijerarhijski sistem je bio užasan: udovica na vrhu, zatim upravni odbor kao formalnost, pa njen bliski uži krug koji donosi prave odluke, zatim arhitekte kao radni konji, na dnu studenti koji plaćaju ogroman novac da bi bili primljeni, a onda sutradan poslati da ljušte krompir u kuhinji... Reč gospođe Rajt bila je zakon. Morala je biti obožavana i da joj se laska što je češće moguće, a podsticala je da joj se poštom šalje cveće – ispričala je jednom prilikom Svetlana.
– Bila je duhovni vođa i samoprozvana propovednica, propovedajući nedeljom ujutro o pitanjima Boga i čoveka – prisetila se, opisujući ovo udruženje kao bizarni kult Olgivane.
Njen brak s Pitersom trajao je samo 20 meseci, a Svetlana je 1978. godine dobila američko državljanstvo. Međutim, život u Americi nije joj više prijao, pa se sa ćerkom 1982. preselila u Kembridž, u Englesku.
- Povratak kući, pa novi beg
Ispostavilo se da veze s decom nisu bile prekinute – dugo se Svetlana tajno dopisivala sa sinom Josifom i nakon nekog vremena počela je da kuje planove za povratak u Sovjetski Savez. To je i učinila 1984, a njenoj ćerki Olgi i njoj dato je i sovjetsko državljanstvo.
Britanska novinarka Mirijam Gros intervjuisala je Svetlanu pred njen odlazak iz Engleske, a ona se prisetila kako je Staljinova ćerka pričala da je "slepa i s divljenjem prema slobodnom svetu, došla do zaključka da su SAD i SSST iste zemlje". Shvatila je da "ima istih idiota, nesposobnih budala, uplašenih birokrata, zbunjenih šefova, paranoičnih strahova od prevare i nadzora".
Po povratku u Moskvu, pričala je da se nijednog jedinog dana nije osećala slobodnom na Zapadu i da je uvek bila pod kontrolom agencije CIA.
Ipak, posle dve godine života u domovini, Svetlana je zaglila ćerku i ponovo otišla u Ameriku, gde je negirala da je ikada pričala negativno o Zapadu.
Život je nastavila u Spring grinu, u blizini Taliesin Vesta, a umrla je u Viskonsinu 22. novembra 2011. godine
Olga Piters, njena ćerka koju je dobila s Vilijamom Pitersom, danas se predstavlja kao Kris Evans i živi u Portlandu. Svetlanina starija ćerka Jekaterina je poznata vulkanološkinja na Kamčatki, dok je njen sin Josif bio ugledni kardiolog i umro je u Rusiji tri godine pre majke.