put preokreta

Slučajan susret, šarmantni Pedro i pakao Golog otoka: Neobična priča jedne od najlepših žena Jugoslovije

0

Biografija slavne glumice i priča o njenoj porodici toliko su pune preokreta da bi o njenom životu vredelo snimiti film

Dušica Žegarac bila je jedna od najvećih dama jugoslovenskog filma
Dušica Žegarac bila je jedna od najvećih dama jugoslovenskog filmafoto: Youtube Printscreen, @yu0lakijugoslovenskipartiz911

Kada je imala samo 16 godina, jugoslovenska glumica Dušica Žegarac doživela je nešto što se nikada u karijeri nije dogodilo ni mnogim velikim glumačkim zvezdama – otišla je na Kanski festival.

 

Kako je Dušica Žegarac postala glumica?


Samo nekoliko meseci ranije, Dušica je bila samo još jedna beogradska tinejdžerka, kada joj je jedan slučajan susret promenio život.

 

Dok se vraćala s probe orkestra harmonika i prolazila pored Terazija, ugledao ju je asistent reditelja Francea Štiglica Krešo Golik i čim ju je spazio pomislio je – ona je idealna za ulogu u filmu "Deveti krug" (1960).

 

Dušica Žegarac u filmu 'Deveti krug' (1960)
Dušica Žegarac u filmu "Deveti krug" (1960)foto: Загреб мементо/Youtube Printscreen

Prišao joj je, pitao Dušicu da li bi došla na probno snimanje u Zagreb i ostalo je istorija.


Ona je kasnije za Yugopapir priznala da isprva nije poverovala da je ovaj poziv ozbiljan, baš kao ni njena porodica. Ranije nikada nije ni pomišljala da bi se mogla baviti glumom i maštala je o karijeri u medicini.

Bio je to moj prvi, neposredni dodir s filmom – rekla je Dušica Žegarac. – Ta uloga mi se neobično dopala.

Njoj je pripao lik jevrejske mlade devojke Rut Alkalaj, a film je osvojio više nagrada i bio nominovan za Zlatnu palmu na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Od honorara koji je tada dobila, glumica je kupila koncertni klavir o kojem je maštala.


Žrtvujući studije medicine, Dušiva Žegarac nastavila je da uloge devojaka koje pomažu partizanima, poput onih u filmovima "Stepenice hrabrosti" i "Saša".

 

Jugoslovenska glumica Dušica Žegarac
Jugoslovenska glumica Dušica Žegaracfoto: Youtube Printscreen, @yu0lakijugoslovenskipartiz911

Zašto je porodica Dušice Žegarac završila na Golom otoku?


Kako je pričala, njena porodica se nakon nekog vremena preselila na Dedinje, a u autobiografiji "Kao na filmu" napisala je da Žegarčevi "nikada nisu bili deo establišmenta". Zato su čuvene dedinjske žurke razmažene omladine prolazile bez nje.


Bila je posvećena svojoj porodici, za koju je pričala da ima "jasan, čvrst sistem i moralnih i porodičnih vrednosti na koji se oslanjala". Kako je pričala, cenu svojih "političkih zabluda" njeni najbliži su platili "godinama provedenim na Golom otoku", ali ih nikada nije čula da se odriču svojih ideja i vere u humanije društvo.

Karijera je Dušici Žegarac postala stabilna i vrlo aktivna tek od sredine šezdesetih, kada je igrala u "Buđenju pacova" (1967) Živojina Pavlovića i "Pošalji čoveka u pola dva" (1967) Dragoljuba Ivkova. Potom je dobila glavnu ulogu u filmu "Opklada", gde joj je supruga igrao Pavle Vuisić, a za nju je dobila Zlatnu arenu u Puli. Isto je postigla i likom alkoholičarke u "Posebnom tretmanu".


Uz to je igrala u brojnim TV serijama, poput "Od svakog koga sam volela", "Boje slepila", "Mikelanđelo"...

Ljubav Dušice Žegarac i njenog Pedra


Od 1970. do 1975. godine bila je u braku s Pedrom Franciskom de PInom Masanom de Amorimom, kog je upoznala preko portugalskog studenta istorije Žorža, svog bliskog prijatelja koji je tih godina živeo u Beogradu.

 

Jugoslovenska glumica Dušica Žegarac
Jugoslovenska glumica Dušica Žegaracfoto: Youtube Printscreen, @yu0lakijugoslovenskipartiz911

Susret je bio sudbonosan: trebalo je da s prijateljicom i Žoržom ode u bioskop, ali je on zakasnio, pa su otišli u restoran "Zagreb" na kafu i Pedro im se pridružio. Dušica mu se dopala na prvi pogled, a vnečali su se godinu dana kasnije.


Dok je Žorž i dalje mislio i govorio jedino o Portugalu, Pedro je sve više postajao naš čovek – prisetila se glumica.


Njen suprug želeo je da se vrati u rodnu zemlju, pa je Dušica pristala da zasnuju porodicu u Lisabonu. Osećala se kao stranac u zemlji, u kući Pedrovih roditelja, a nikako nije uspevala da se bavi svojim pozivom iako se Pedro tome nadao nakon što Dušica usavrši jezik.

I sam Pedro udaljio se od Portugalije, a jednom prilikom glumica je prepričavala kako joj je srećno doneo ploču jugoslovenske narodne muzike koju je našao u Lisabonu.


Posle nekog vremena glumica je odlučila da se sa sinom Franciskom i ćerkom Tatjanom vrati u Beograd.

 


Ja sam bila ta koja je trebalo da se prilagodi i uklopiti u porodicu i njihovo shvatanje braka. Bila sam neko koga ne poznaju, strankinja, i još glumica. Ova stara portugalska porodica bila je tradicionalna i konzervativna. Posle dve godine neizvesnog i turbulentnog života između Beograda i Lisabona bilo je jasno da se brak raspada, da nećemo moći dalje zajedno – rekla je jednom prilikom ona.


Usledila je borba za starateljstvo, u kojoj je glumica pobedila.


Posle niza nemilih situacija i događaja morala sam ući u borbu za decu. Posle dve i po godine uspela sam da ih vratm u Jugoslaviju i dovedem kući. Pre nego što sam krenula u tu najvažniju bitku, ljudi su mi govorili da dignem ruke, da život ide dalje. Ma, kuda dalje? Meni bez njih života nije bilo! I uspela sam – rekla je glumica u intervjuu za Café24.


Ostao je samo fado i ona lepa portugalska pesma kao lajmotiv mog života. Kuda će me taj život odvesti, videćemo – rekla je po povratku u Jugoslaviju.

1 / 6 Foto: Youtube Printscreen, @yu0lakijugoslovenskipartiz911

Slavna do kraja


Za izuzetan doprinos umetnosti glume u jugoslovenskom filmu Dušici Žegarac je 1999. na Filmskim susretima u Nišu dobila Nagradu "Pavle Vuisić", a naredno godine je na istom festivalu prikazan deo dokumentarnog filma o njoj, koji potpisuje reditelj Zdravko Randić, i predstavljena je monografija "Dušica Žegarac ili crna dama sa zvezdanom senkom".


Preminula je 24. maja 2019. godine u svom rodnom Beogradu.

 

BONUS VIDEO

Ljiljana Stjepanović u emisiji sceniranje

 

makonda-tracker