Glumila je TEŠKO BOLESNA, poslednje godine borbe za život zabeležila u dnevniku: Tužan i preran kraj jugoslovenske dive

Stanislava Pešić imala je vrednu karijeru, a godine pred smrt provela je boreći se s bolešću...

Slavna jugoslovenska glumica glumica Stanislava Pešić bila je jedna od diva koje se i danas pamte, a radovala se životu i onda kada se opraštala od njega. 

 

Ogromnu popularnost stekla je ulogom Olge Petrović u čuvenoj seriji "Pozorište u kući", a sećamo je se i po brojnim glavnim, ali i sporednim ulogama, dok su u njenoj knjizi „De­vet­na­est dru­štve­nih iga­ra” ovekovečena brojna njena sećanja.

 

Rođena je u vreme rata, 7. juna 1941. godine, a detinjstvo je provela na Tašmajdanu. Otac Du­šan bio je za­me­nik jav­nog grad­skog tu­ži­o­ca, a maj­ka Ve­ra pro­fe­sor­ka fran­cu­skog.

 

— Ni­sam bi­la ni mir­na ni po­vu­če­na. Na­pro­tiv, uvek sam vo­le­la da se tu­čem. Or­ga­ni­zo­va­la sam boks me­če­ve i rvač­ka tak­mi­če­nja, iz ko­jih sam iz­la­zi­la kao po­ra­že­na stra­na. Uop­šte, de­tinj­stvo pam­tim po po­se­ko­ti­na­ma i mo­dri­ca­ma, za­vo­ji­ma i fla­ste­ri­ma — pričala je ona.

 

Zanimljivo je da je tek iz trećeg puta uspela je da položi prijemni na Akademiji. U gim­na­zi­ji je pro­ba­la da upi­še glu­mu, ne zna­ju­ći da je nje­na maj­ka za­mo­li­la ko­mi­si­ju da je obo­ri. Pi­ta­li su je ko­je se ri­be ga­je u Pre­span­skom je­ze­ru, a ka­da je od­go­vo­ri­la da ne zna, re­kli su joj: „Vi že­li­te da bu­de­te glu­mi­ca, a ne zna­te ko­je ri­be ži­ve u Pre­span­skom je­ze­ru!”

Međutim, kada je uplovila u taj svet, usledile su brojne glavne i sporedne uloge. Stalni član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1964. godine i tokom tri i po decenije odigrala preko četrdeset uloga u domaćem i stranom repertoaru.

 

 

Osim na scenama svog matičnog pozorišta, nastupala je i u Ateljeu 212.

Na filmu je prvi uspeh postigla već sa dvadeset godina, 1961, tumačeći lik Saše u filmu "Pesma", reditelja Radoša Novakovića. Kasnije su usledili brojni projekti, među njima "Tri sata za ljubav" (Treća nagrada za žensku ulogu na "Filmskim susretima" u Nišu, 1968), Raskorak, "Bog je umro uzalud", "Kako je propao rokenrol", "Mi nismo anđeli", "Gnjurac".

 

Najveću popularnost ipak joj je donela televizija, a tokom trideset i pet godina karijere glumila je u brojnim serijama, emisijama.... Ipak, Pozorište u kući joj je donelo i najveću popularnost:

 

— Žene u Zagrebu su se oblačile kao ja, u Ljubljani su se kao ja češljale, u Skoplju smejale kao ja."

 

 

Na Televiziji Beograd je radila i kao voditeljka programa za decu, a 1992. godine Stanislava je obolela od raka.

 

Svoju poslednju ulogu u drami "Dugo putovanje u noć" hrabro je odigrala u vreme kada je već bila teško bolesna.

 

Poslednje godine života, tokom borbe sa opakom bolešću, ostale su zapisane u njenom dnevniku, a onda je pred smrt objavila i knjigu "Devetnaest društvenih igara". U njoj je opisala svoju potresnu borbu sa bolešću, strahove, nadanja, ali i objavila pisma koja je u najtežim trenucima slala svojoj deci.

 

Pisala je o svom životu u kojem je, kako je opisala u jednom pismu, "sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša".

Stanislava je iza sebe ostavila dva sina, Peru i Ivana. Njen sin Ivan bio je u petogodišnjem braku sa glumicom Vanjom Ejdus, sa kojom ima ćerku. .

 

Sta­ni­sla­va Pe­šić pre­mi­nu­la je 1997. u 56. go­di­ni.

 

Bonus video

Ljiljana Stjepanović o paklu koji je prošla