Pop pevačica Nina Badrić (39) poslednjih dana ima dovoljno razloga za osmeh budući da je njen dugo najavljivani studijski album Nebo konačno ugledao svetlost dana, a njenoj sreći doprinosi i skladan bračni odnos sa suprugom Bernardom Krasićem (33). Naizgled skromna, sa prijateljima veoma duhovita, publici šarmantna i omiljena Nina, uverena je da je naredna godina ona u kojoj će dosanjati svoje najlepše snove i ostvariti se u ulozi majke, što joj je nedavno tokom jednog radio uključenja poželela i njena koleginica za koju su mnogi verovali da joj je i najveća rivalka, Severina Vučković, koja i sama čeka dete. U intervjuu za Story, Nina priča o obnovljenoj ljubavi sa suprugom, otkriva tajne njihovog odnosa i priznaje na koji način ga osvaja.
Story: Sledeće godine napunićete četrdeset godina. Šta očekujete od četrdesetih?
- Kada čujem tu brojku, ne mogu a da se ne zapitam: Gde je proletelo poslednjih petnaest godina? Sve su prošle u neprestanom radu, ali radujem se svemu što dolazi i verujem da su preda mnom najbolje godine. Čovek je star onoliko koliko mu je stara duša, a ja se osećam kao da mi je dvadeset i pet, pa se ponekad tako i ponašam, pomalo šašavo. Primećujem da ljudi često žive po nekim unapred određenim pravilima, onako kako žive njihovi roditelji ili prijatelji, kako se od njih očekuje. Nisam jedna od takvih. Smatram da svoj život treba živeti za sebe, imati hrabrosti da budeš ono što jesi. Verujem da će se sa četrdesetima u mom životu dogoditi prirodna ravnoteža. Do sada je naglasak bio na karijeri, a sigurna sam da ću se u nadolazećim godinama realizovati i kroz majčinstvo.
Story: Kako danas gledate na majčinstvo?
- Zrelije. Gledam svoje prijateljice koje su i poslovne žene i majke pa osećam kod njih jednu lakoću kad je reč o poslu i ogromnu ljubav i pripadnost porodici i majčinstvu.
Story: Kakvo mišljenje imate o usvajanju dece i surogat majčinstvu? Da li biste usvojili dete ako ne biste mogli da imate svoje?
- Apsolutno, i ne samo ako ne bih mogla da imam svoje biološko dete. I kad bih imala svoje dete, volela bih da usvojim jedno jer danas za to imam i finansijskih mogućnosti. Obožavam decu i svoj dom pa budućnost vidim ispunjenu decom. Mislim da je roditelj onaj ko te voli, a ne nužno onaj koji te je rodio. Nažalost, puno je majki koje su ostavile decu pa su ih odnegovali neki predivni ljudi. U poslednje vreme sam često ulazila u rasprave gde su bila nametnuta razmišljanja da se žene realizuju tek kad postanu majke. Mislim da se svi možemo realizovati samo u ljubavi i davanju. I smatram da bih mogla biti najbolja majka detetu koje nije moje biološko i da bih mu mogla dati više ljubavi od njegove biološke majke, one koja ga je na primer ostavila.
Story: Koliko ste se promenili u odnosu na tridesete?
- Mnogo sam mirnija, zadovoljnija, mudrija. Pre sam znala da planem na prvu pogrešnu rečenicu, a tokom godina učim da budem ponizna. Kada pomislim za sebe da sam u redu, upoznam neke divne ljude koji me nauče da bih mogla biti još bolja i da radost života zaista čine male stvari. Rekla bih da sam prestala da verujem samo u lep osmeh i lepe reči To sam naučila zbog nekih razočaranja u prijateljskim odnosima koja su mi se dogodila kada sam ljude cenila po sebi, da su onakvi kakva sam i ja, pa ne bih drugima radila ono što ne želim da rade meni.
Story: Koliko imate iskrenih prijatelja?
- Milijarderka sam. Mislim da sam bogata žena jer imam dva iskrena i prava prijatelja, ona koji za mene predstavljaju zlato. I oboje poznajem od detinjstva. Lako je biti uz ljude kada su dobro, ali period mog rastanka sa Bernardom bio je vrlo poučan za mene. Tada sam otkrila pravo značenje prijateljstva, šta ono znači rečju, a što delom.
Story: Ima li istine u tome da se žene s godinama pretvaraju u svoje majke i čine sve ono što im je nekad smetalo kod njih?
- Nekako ne verujem u tu tvrdnju. Mislim da me je odredilo i gurnulo dalje ono što mi je porodica usadila u detinjstvu. Ali usput sam se menjala i odbacila dosta od tradicionalnog vaspitanja.
Story: U kakvom ste odnosu s mamom, kakav je taj odnos bio dok ste bili u osetljivim godinama?
- Uvek smo u sjajnim odnosima, ali ponekad je ona mama iz pesme: Mama, ja noćas nisam sama, a ponekad ona iz stiha: Meni je majka pričala. Danas se ne dam tako lako uveriti u neke stvari, a ona pak ne pada više lako na moj sladak glasić. Ali me ona i danas budi, baš kao u detinjstvu.
Story: A šta na to kaže vaš suprug?
- Davno je odustao jer mama i dalje ima tu ulogu pošto ujutro ne znam gde sam. Samo mama ima to strpljenje i upornost da me zove svakih 15 minuta i proverava jesam li zaista ustala. Da nema njene upornosti, mnogi bi avioni poleteli bez mene. Eto, postoje neke stvari koje samo mame mogu i koje rade čitavog života.
Story: Danas ste u zrelim godinama. Što ste naučili o muškarcima, koliko ih poznajete?
- Mislim da ću ih upoznavati celog života, kao što će oni upoznavati nas žene. Svi muškarci su različiti na svoj način, ali mislim i da su velika deca, da su slabi na pažnju i brigu oko njih.
Story: Sa suprugom Bernardom brojite deset zajedničkih godina od čega pet bračnih. Da li se vaš odnos tokom godina menjao, kakav je danas?
- Naš odnos je prošao sve faze: od ljubavi do nerazumevanja, uzbudljivosti, lakoće, komplikacija, razočaranja, kao i kod svih pravih veza. U jednom trenutku našeg zajedničkog puta razišli smo se i eto, da nam je tada neko rekao da će nam se putevi ponovno sresti, prva u to ne bih poverovala. A to se dogodilo. A kad je reč o samom odnosu dvoje ljudi, smatram da on mora biti isključivo - rast. Ako samo jedan raste, tada to ne može biti dobro jer će jedno prerasti drugo.
Story: Koliko je međusobno zavođenje partnera potrebno kako bi se održala iskra ljubavi?
- Potrebno je. Pri tom mislim na znakove pažnje, a ne nužno na situacije kad žena supruga čeka kod kuće u izazovnom donjem vešu. To zavođenje posmatram kroz pažnju, razumevanje i brigu, na hiljade običnih načina.
Story: Verujete li da u životu postoji jedna prava ljubav, jedna srodna duša ili je moguće imati više pravih, velikih ljubavi?
- Verujem da ne postoji samo jedna ljubav, da ih je moguće proživeti više. Ali verujem da postoji samo jedna srodna duša za svakog od nas.
Story: Verujete li u brak?
- Verujem. Za mene to znači - u dobru i zlu, u zdravlju i bolesti. Treba dati najbolje od sebe, a ako stvarno ne ide, onda je u svakom slučaju bolje dobar razvod nego očajan brak. A da je uvek lako, nije.
Story: Imate li neki recept kako se nositi s bračnim krizama?
- Za tu životnu priču potrebno je dvoje. Ako samo jedan bračni partner nosi teret, pod tim istim teretom će se slomiti. Niko nije stvoren da vuče za dvoje. Ako mogu podeliti taj teret sa svojim suprugom, zajedno ćemo ga lakše izneti.
Story: Kako se vaš suprug Bernard nosi s vašim obožavaocima?
- Mislim da mu ponekad nije lako, ali verujem da je u većini slučajeva ponosan jer zna da može da mi veruje.
Story: U kojoj meri je ljubomora zdrava?
- Samo ako je minimalna i izgovorena. Pri tom mislim da je dobro ako partneri jedno drugome kažu: Zasmetalo mi je kako te ta žena ili muškarac posmatra. Sve dalje od toga, za mene je bolesno. Pogrešno je kada partneri jedno drugome tokom godina veze stavljaju omču oko vrata, kada zaboravljaju u koga su se zaljubili. Ljubomora je neprijatelj veze. Ne bih mogla da funkcionišem ako bih uz sebe imala preterano ljubomornu osobu, nekoga ko mi oduzima slobodu jer u svakom mom pokretu vidi pretnju.
Story: Jeste li ipak ponekad ljubomorni?
- Nisam ljubomorna osoba. Možda sam u početku veze bila malo, u doba kad smo se Bernard i ja tek upoznavali, pa sam otkrivala ljude u njegovoj blizini, kad mi je sve bilo novo. Ali naše međusobno poverenje se godinama toliko izgradilo da nema mesta ljubomori. Nisam od onih žena koje zovu, proveravaju, kopaju po partnerovom telefonu... I s te strane sam sigurno najpoželjniji partner. Svom suprugu dajem sve ono što želim i za sebe, a to je beskrajno poverenje.
Story: Hoćete li jednom, kad bore budu vidljive, potražiti pomoć estetskog hirurga. Kakav je vaš stav o tome?
- Slažem se da treba menjati sve što šteti i što je neprivlačno. Ako mi u mom izgledu nešto bude jako smetalo, mislim da ću pokucati na vrata nekog dobrog doktora koji briše bore. Zasad uspešno odolevam trendu.
Story: Kako u vašoj porodici izgledaju Badnje veče i Božić koji slavite 25. decembra?
- Uvek je cela porodica na okupu i uvek je veselo jer nam u posetu dolazi i moja sestra Sunčica, koja sa porodicom živi u Italiji. Retki su, nažalost, trenuci kad se porodica okupi jer vodim nomadski život pa sam presrećna kad dođe vreme praznika. Volim Božić jer uvek imam osećaj da su tih dana i ljudi nekako drugačiji, bolji, da zrače nekom toplinom. A Badnji dan izgleda tako da se uhvatim kuvanja, ali nakratko. Vrlo brzo me moji ukućani proglase smetalom u kuhinji, pa me pošalju da brinem o deci. I onda smo najsrećniji i deca i ja. Znam sve parkove po gradu, mesta gde su najbolji tobogani. Te dane volim i zato što napokon uživam u kućnoj atmosferi i zato što mogu da budem u toploj trenirci i, ako ne želim, ne moram tri dana da izađem iz kuće.
Story: Novu godinu dočekali ste radno u Sarajevu. Odevate li crveno donje rublje u toj noći za sreću u nadolazećoj godini?
- Iza mene je toliko godina u koje sam ulazila s crvenim donjim rubljem koje kasnije, priznajem, nije ispunilo moja ljubavna očekivanja tako da se više ne zanosim takvim običajima. To je čisto praznoverje iako smatram da je lepo u toj noći zablistati u crvenoj haljini. Verujem da će iduća godina biti moja.
Razgovarala: Sandra Njavro
Priredio: Nikola Rumenić
