Pored toga što ih publika obožava kada se zajedno nađu u umetničkim projektima, glumici Sloboda Mićalović-Ćetković (30) i Ivan Bosiljčić (32) i van scene neguju iskreno prijateljstvo. Baš kao što su na malim ekranima usmereni jedno na drugo, junaci nove serije Nepobedivo srce na RTS-u uvek su tu da jedno drugom pruže podršku i dragoceni savet. Sloboda koja je u srećnom braku sa kolegom Vojinom Ćetkovićem (40) fokus sa posla pomerila je na svoje jednoipogodišnje ćerkice Milu i Veru, i Ivan koji se pre skoro dva meseca oženio pevačicom Jelenom Tomašević (27) sa kojom iščekuje prvo dete, slažu se u tvrdnji da im poslovni uspesi ne greju dušu kao porodična sreća i da su zarad ljubavi spremni na odricanje od ambicija. U intervjuu za Story njih dvoje evociraju uspomene sa zajedničkih snimanja, ali govore i o tajnama koje im život čine lepšim.
Story: Da li ste zadovoljni svojim učešćem u seriji Nepobedivo srce?
Sloboda: Volela bih da čujem šta publika ima da kaže, pa tek onda da iznesem mišljenje. Jedino u šta sam sigurna jeste da smo Zdravko Šotra, svi glumci pa i ja dali svoj maksimum. Želeli smo da sve bude drugačije i da ima svoj pečat koji će zaintrigirati gledaoce. Za ovu seriju karakterističan je govor, jer je za nijansu moderniji. Jeste da smo na vi, ali nije više tolika distanca između likova. Do sada smo gledali žene koje su osvajane, a sada ćemo videti kako žena najfinijim sredstvima pokušava da osvoji muškaraca koji se iz nekih svojih razloga ne da.
Ivan: Izuzetno sam zadovoljan, pogotovo zbog toga što sam morao da uložim najviše razmišljanja i koncentracije. Treći put sarađujem sa Zdravkom Šotrom i ovo što smo uradili je do sada najdramatičnija priča. Iako je bilo teško, kad pogledam sa distance, zadovoljstvo u samom procesu preovladava u meni i nadam se da će nakon reakcije publike biti još veće.
Story: Do sada ste nekoliko puta sarađivali sa Zdravkom Šotrom. Da li vam to olakšava ili otežava posao?
Sloboda: Zdravko Šotra je reditelj sa kojim sam najviše radila. Daleko od toga da mi je otežano, već se razumemo mnogo brže nego što bi nekome novom morao da objašnjava. U Šotrinoj ekipi se osećam kao kod kuće.
Ivan: Svakako je prednost. Meni to ne daje za pravo da budem opušten u samom procesu, šta više to pobuđuje tenziju u kreiranju lika. Baš zato što se dobro poznajemo on od mene traži neke finese za koje nisam siguran da mogu da ih izvedem. Pošto mu verujem, na kraju sve izađe na dobro jer ponekad ne znamo šta sve možemo. Vrlo mi imponuje što me treći put zove za ovako veliku ulogu.
Story: Nakon tri godine pauze ponovo radite zajedno. Mislite li da će publika vaše nove role uspeti da razdvoji od uloga Anđelke i Nenada iz serijala Ranjeni orao?
Sloboda: Volela bih da Ranjenog orla zadrže u najlepšem sećanju, a da sada ostave prostora da osete nešto novo. Karakteri likova su potpuno različiti: Milena je sve što nije Anđelka, a Nenad je sve što nije Miroslav.
Ivan: Priča je toliko drugačija da se posle nekoliko minuta u prvoj epizodi vidi da su to drugi karakteri i da je radnja drugačija. Mi smo se potrudili da budemo novi, a i sama vremenska distanca je velika.
Story: Kako ste se proveli u Parizu gde ste snimali neke kadrove?
Sloboda: Bilo nam je fenomenalno. Snimali smo gde god smo želeli, bili smo primljeni u rezidenciji našeg ambasadora u Parizu, a odatle se najbolje vidi Ajfelov toranj. Najlepše je bilo to što smo imali dosta slobodnog vremena koje smo koristili da obiđemo Pariz. Šotra poznaje Pariz kao Beograd, pa sam sa njim i njegovom gospođom Nedom Todorović obišla ceo grad.
Ivan: Ja nisam bio u Francuskoj. Deo priče je trebalo da snimamo u Milanu, ali se snimanje preselilo u Košutnjak gde je izgrađen ceo italijanski grad.
Story: Da li vam poslovnu saradnju olakšava i to što ste privatno dobri prijatelji?
Sloboda: Velika je stvar kad nekog dobro poznajete jer je veća sloboda kao i kreativnost. Kada partner ne odigra nešto dovoljno dobro, ti ga dopuniš. Ivan i ja se veoma dobro poznajemo, ali lično tako funkcionišem i sa ostalim svojim partnerima.
Ivan: Ne razmišljamo puno o tome i ne cenimo posao tako. Kad uđemo u pozorište i stanemo pred kamere sve počinje iz početka i možemo da razgovaramo kao poslovni saradnici. Imam jasnu liniju između posla i privatnosti. Uvek treba stupati u posao, kao da ulazite u drugi svet.
Story: Družite li se i van posla?
Ivan: Da.
Story: Ivane, vi ste se nedavno oženili. Kako je brak uticao na vas?
Ivan: Moram da priznam da mi se čini da je sve teče za nijansu lakše, kao da mi je ispunjena davnašnja želja. Nisam od onih koji pate za momačkim životom, tako da je za mene brak ostvaren cilj.
Story: Na koji način se sećate same ceremonije venčanja dva meseca kasnije?
Ivan: Sama organizacija venčanja je prošla glatko. Pamtim taj dan po fantastičnoj atmosferi, po svim okolnostima koje su se otvorile nama u prilog, a sve smo organizovali za sedam dana.
Story: Koliko se vaš život promenio otkako je Jelena ostala u drugom stanju?
Ivan: Mnogo, u samom razmišljanju i doživljavanju cele novonastale situacije. Ali iskusniji prijatelji mi kažu da to nije ništa i da će se stvari dešavati tek kada beba dođe na svet.
Story: Pripremate li se, i na koji način, za dolazak bebe na svet?
Ivan: Još se ne pripremam. Dovršavam poslovne obaveze kako bih tada bio slobodan.
Story: Dobićete ćerkicu. Slažete li se sa onom narodnom izrekom da žensku decu dobijaju samo švaleri?
Ivan: (Smeh). Nisam čuo za tu izreku, ali razmisliću o tome.
Story: Jeste li vi i Jelena razmišljali o imenu za bebu?
Ivan: Verujem da Jelena više razmišlja o tome. Prepustiću njoj tu odluku.
Story: Kako vam je noga koju ste povredili na snimanju?
Ivan: Imao sam jednu nezgodu na samom kraju snimanja, ali nije to bilo ništa strašno. U padovima pri galopiranju konja strada se mnogo više, a ja sam povredio samo nogu.
Story: Budući da se Sloboda već ostvarila u ulozi roditelja, konsultujete li se oko budućih obaveza u vezi sa prinovom? Slušate li njene savete?
Sloboda: Privatno najmanje razgovaramo o poslu, a najviše o svakodnevnim dešavanjima. Uglavnom je Vojin taj kome se svi obratimo i dolazimo u naš kućni savet po savet. Što se tiče Bosketa i mene, mnogo pričamo o privatnom životu. Dobro se poznajemo i jedno drugom dajemo korisne savete. Ja uglavnom branim žene kao i svaka žena, ali ono što mu govorim jeste da uživa sada u najdivnijem periodu koji tek počinje.
Ivan: Baš puno razgovaramo o tome. Mnogo sam se oslonio na njeno iskustvo oko beba. Uglavnom po njenim preporukama idemo dobrim stazama. To mi je vrlo dragoceno.
Story: Sloboda, kakve su devojčice Mila i Vera sad kad su porasle?
Sloboda: Vera karakterom i fizički liči na Vojina, a Mila je apsolutno moja. Ne mogu da verujem da su te osobine baš toliko izražene i da imamo malog Vojina i malu Bobu. Njih dve su vesele i zadovoljne devojčice. Možda su malo razmažene, ali to meni ne smeta. Kad ću da ih mazim, ako neću sad jer kad porastu, neće želeti.
Story: Da li ih je i Vojin razmazio?
Sloboda: Jeste i blag je prema njima. Ali uvek se složimo da ga ja podržim ako on kaže ne. On im je ujedno i autoritet. Vojin jeste blag, ali stegne srce kad treba i izgura do kraja.
Story: Planirate li proširenje porodice? Želite li da dobijete sina?
Sloboda: Meni je sasvim svejedno da li ćemo imati dečaka ili devojčicu, ali u skorije vreme ne planiramo proširenje porodice.
Story: Čime vas vaše devojčice oduševljavaju i obaraju sa nogu?
Sloboda: Sad su najsimpatičnije kada govore. Trenutno su kao papagaji jer sve što kažemo one ponove. Ono što nas uvek nasmeje jeste njihov govor sličan šatrovačkom, pa tako umesto kapa kažu paka i slično. Okreću reči i to nam je smešno. Sve ponavljaju i moramo da pazimo šta pričamo, a ako kažemo neku ružnu reč, one je odmah ponove.
Story: Mila i Vera su ovog leta često putovale sa vama. Kako izgleda vaš savršen odmor?
Sloboda: Jedva sam dočekala da imam decu i meni prija da sam stalno sa njima. Posle tri godine Vojin i ja smo bili nekoliko dana sami u Barseloni i bilo nam je divno i lepo smo se odmorili, ali su nam njih dve nedostajale. Lepo je to na svoj način, ali vreme provedeno sa njima je nemerljivo. Ni Vojin ni ja ne želimo da propustimo nijedan trenutak njihovog odrastanja. Iz dana u dan to su sve drugačije i ozbiljnije devojčice. Ništa ne može da zameni vreme sa njima. Mislim da roditelji najviše i najbolje mogu da utiču na decu i niko ne može da im bude autoritet kao mi, ni žene koje ih čuvaju ni babe i dede. Želim da ih na najbolji mogući način izvedem na pravi put.
Story: Šta je recept za uspešan brak?
Sloboda: Sve je to individualna stvar. Mislim da svaki brak ima razne faze, nekad loše, a nekada bolje. Definitivno mogu da kažem iz svog minimalnog bračnog iskustva da je to poverenje i maksimalna sloboda u svakom smislu. Imala sam sreću da nađem čoveka koji želi da razume moje potrebe i hoće da mi udovolji, a drugačije ne bih mogla. Ja sam u odnosu na Vojina malo više prznica, ili mi promaknu neke stvari dok je on mnogo temeljniji. Stariji je od mene deset godina i mislim da je to vrlo važno i zna kad treba da me opomene da spustim loptu.
Ivan: Pitaćemo neke ljude koji su 20 godina u braku. Jelena i ja još plivamo na talasu bračne svežine.
Story: Mislite li da je porodična sreća preduslov za uspešnu karijeru?
Sloboda: Otkad sam postala majka, promenila sam se. Osećam se sigurno, ali mi karijera više nije na prvom mestu. Nikad mi nije ni bila primarna, ali je imala značajno mesto u mom životu. Sad je dobila drugu boju i čini mi se da bih mogla da se bavim i nekim drugim poslom, a da opet ostanem srećna. Kad dođem kući i kad me pogledaju četiri oka koja su jedva dočekala da se vratim sa posla, potpuno me razoružaju. Samo žele da me zagrle i da se igraju sa mnom, a ta bezuslovna ljubav je nešto što puni baterije iznova. Kad postaneš majka, nemaš više prava da misliš samo na sebe.
Ivan: U jednom momentu sam pred kraj snimanja Nepobedivog srca, verovatno podstaknut okolnostima u kojim sa nalazio moj lik Miroslav, a život ga je doveo na ivicu da mora da se odluči za karijeru ili ljubav, počeo da sagledavam stvari drugačije. Ne moramo da čekamo da nas život dovede do same granice da bismo odabrali jedno ili drugo kad stvari možemo da održimo umerenim. Uslov za balans je uspešan porodičan život, pa tek onda karijera. Nema obrnute uslovljenosti.
Story: Kakav je vaš stav po pitanju prevare kako u prijateljstvu tako i u braku?
Sloboda: Retko kad sam bila razočarana kad je reč o prijateljstvu. Uspela sam da izaberem iskrene prijatelje. Ali, bilo je i razočarenja i to zaista jako boli. A što se tiče prevare u ljubavnom smislu, ja čudno reagujem na to jer ne reagujem ljutnjom, već razočarenjem i za mene bi se ta priča apsolutno završila kada bih saznala da sam prevarena. Tu više ne bi bilo mesta za mene, moj trud i moju ljubav. Ja se u takvim situacijama povlačim.
Ivan: Nisam imao takva iskustva među svojim prijateljima.
Story: Potresaju li vas glasine o navodnim raskidima ili razvodima sa vašim partnerima?
Sloboda: Nažalost već deset godina nisam uspela da ostanem ravnodušna kada pročitam neistinu o sebi i svaki put se iznova iznerviram. Po jednoj statistici u novinama je objavljeno da smo Vojin i ja najskladniji par, a već sutradan su druge novine objavile da se razvodimo. Ne mogu da verujem da ljude zanima samo to da je nekom loše. Nikad nisam želela da demantujem te spekulacije, ali naravno da me pogađa, pogotovo sad kad imam decu. Najlakše je razvesti se, treba samo otići jedno pre podne i potpisati papire. A mnogo je truda potrebno da se održi brak i smatram kao svoju pobedu ako uspem da očuvam svoj brak.
Ivan: Sve manje me potresaju. Zamolio sam sve svoje prijatelje i roditelje da mi ne prenose takve neistine jer ne želim da se bavim njima. Ne čitam žutu štampu i većina tih stvari ni ne dođe do mene. Verujem da prava publika može da razlikuje šta je istina.
Story: Možete li da kažete da ste u ovom trenutku ostvarili većinu svojih ambicija i da ste srećni?
Sloboda: Zadovoljna sam svime što mi je Bog podario. I za loše trenutke koji su me jačali i za lepe koji su me na svoj način jačali. Bog ti da onoliko koliko možeš da poneseš, pa ti stavi na leđa i nosi. Šta god da mi se desi, nađem neku pozitivnu iskru. Zadovoljna sam, ali može to još bolje.
Ivan: Ne mogu to definisati kao ambiciju, ali mogu da kažem da mi je drago što mi se dešavaju normalne i prirodne stvari. Što se tiče posla, meni je pre tri, četiri godine bilo dovoljno uspeha, a sve ovo preko je bonus. A na privatnom planu jedva sam dočekao da mi se događa ova lepota.
Story: Ivane, planirate li i ove godine da organizujte koncerte?
Ivan: Čekam kraj snimanja jer sam radio celo leto Šešir profesora Vujića i seriju Jagodići, i imam još dvadeset dana da kompletiram ceo posao. Nakon toga biću raspoloženiji da ponovo nastupim na muzičko poetskim večerima jer želim da obogatim program i da izmenim njegov sadržaj. Mislim da će za prednovogodišnji nastup u Madlenijanumu repertoar biti spreman.
Ksenija Konić
