Američki glumac italijansko-irskog porekla Kris Evans rođen je 13. juna 1981. godine u Bostonu gde je i odrastao u umetničkoj porodici. Njegova majka Lisa Caupano bila je umetnički direktor Pozorišta mladih, a otac Bob Evans stomatolog. Do studija je živeo u Bostonu i vreme provodio u društvu dve starije sestre i mlađeg brata. Diplomirao je na Njujorškom univerzitetu, a već na prvoj godini počeo je da dobija primamljive glumačke ponude. Karijeru je započeo u pozorištu, debitovao je u seriji Opposite Sex, a prvu veću filmsku ulogu ostvario je u Not Another Teen Movie.
Igrao je, između ostalog, u filmovima Fantastična četvorka, The Perfect Score, Mobilni, Kapetan Amerika. Iako se njegovo ime nalazi na mnogim listama najpoželjnijih neženja, Evans nije poznat po skandalima i vezama sa poznatim damama. Zabavljao se dve godine sa koleginicom Džesikom Bil, a svetski tabloidi trenutno spekulišu o identitetu devojke s kojom izlazi. Mada izbegava da gvoori o svojoj privatnosti, uoči premijere filma Svi moji bivši, u kome je partner Ane Faris, Kris je otvoreno pričao o svom pogledu na seks i veze.
Da li je film Svi moji bivši drugačija vrsta komedije, koja pruža priliku da se o seksu govori potpuno iskreno?
- Apsolutno. U pitanju je film u kom se seks ističe na mudar način. Većina romantičnih komedija na neki način ublažava tu temu, ali ovaj ne. U tome je njegova prednost.
Na koji način film govori o seksu?
- Dotiče teme koje klasične romantične komedije još nisu istražile. To je ono što se meni dopada kod velikih filmova; uvek preuzimaju rizik, što je zapravo suština ovog filma. Dobra komedija mora da bude slična stvarnom životu, podjednako kao i dobra drama. Što više ličite na stvaran život, to je bolji rezultat, a ovaj film zaista ističe najsmešnije delove života odraslih ljudi i prikazuje ih publici. I zaista mislim da će se mnogo ljudi poistovetiti sa ovim filmom.
Junakinji filma Ali zabrinuta je jer misli da je imala previše seksualnih partnera, te se bavi detektivskim poslom da bi među bivšima možda pronašla onog pravog. Zašto njena situacija i priča čine dobru osnovu za film?
- Alina potraga je sama po sebi smešna. Svaki put kada želite da iščačkate nešto loše o vašim bivšim partnerima, doći će do čudne situacije. Iz ovog scenarija izrodilo se mnogo smeha. Mislim da se mnogi ljudi kaju za neke svoje postupke. Svi bismo voleli da se vratimo u prošlost i pronađemo nekoga ili uradimo nešto drugačije. Može to biti da žalite što se nešto uopšte i dogodilo; npr. da žalite što ste nekog momka ili devojku uopšte sreli u životu ili što ste ih izgubili. Često vas ta opsesija onim šta bi bilo kad bi bilo, sprečava da se okrenete budućnosti ili da se skoncentrišete na sadašnjost. Poruka ovog filma je da je u redu praviti greške i imati mrlje u prošlosti jer to nije ono što je najvažnije.
Da li Vam se više dopada da budete singl ili planirate da se skrasite?
- Naravno da planiram da se skrasim u nekom trenutku. Danas svi imamo previše slobode. Možete da uradite šta god želite sve dok je to društveno prihvatljivo. Moja životna filozofija je da nikoga ne treba osuđivati, na bilo koji način, zbog izbora koje pravi u životu. Budite dobra osoba. Nemojte povređivati druge. Šta god želite da uradite je u redu, bilo da želite da izađete i imate seks sa hiljadu žena ili da se oženite u osamnaestoj i dobijete devetoro dece, samo budite dobra osoba.
Šta je to što muškarci mogu da nauče od žena slušajući ih dok razgovaraju o seksu i vezama, a one to rade iskreno i bez inhibicija?
- Mislim da se muškarci i žene ne razlikuju baš toliko koliko se misli, barem žene koje ja poznajem. Kada razgovarate nasamo sa njima, iznenada pomislite čoveče, pa vi pričate o istim stvarima kao i muškarci. To je pomalo čudno. Seks i grad je pokrenuo lavinu i mislim da su žene iste kao muškarci kada je reč o ispijanju piva ili razgovoru o seksu. Oni koji misli da nije tako, treba da se osveste. Štaviše, žene su nekad i gore! One se skupe i pričaju; a kad ih čujem, nije mi dobro. Momci stalno daju seksi komentare, ali ne detaljišu. I devojke komentarišu, ali idu toliko do detalja, da prosto pomisliš kako ništa ne zadržavaju za sebe.
Da li mislite da su žene, u većini slučajeva, duhovite?
- Poznajem ih mnogo koje jesu. A postoje i one koje su nekad nenamerno duhovite. Bio bi potpuni apsurd reći da žene nisu duhovite.
Da li ćete se složiti da je i dalje bitna muška tačka gledišta?
- Da, i dalje je bitna. Ovo je uvek bio svet muškaraca. Iako je film Mamurluk u Las Vegasu veoma zanimljiv, ne govori nam ništa novo. Očigledno je da je pomerio granice prihvatljivog, ali bez obzira na to što je u pitanju tipičan muški film, ne govori nam ništa što nismo već znali. Seks i grad nudi relativno nov materijal, zato što imamo grupu jakih žena koje iznose priču sa ženske tačke gledišta - nešto što nismo čuli od žena ranije, a tiče se seksa. Mi muškarci imamo više mogućnosti da nam se glas čuje.
A koliko vi imate bivših?
- Neću to reći! Šta je previše ili premalo? To valjda zavisi od godina. Ako imate 18 godina i 30 partnera, to je prilično veliki broj ali, ako imate 40 godina i 30 partnera iza sebe, to je valjda u redu? Ne znam šta bih rekao. Ostanite ispod trocifrenog broja. To zaista zavisi od onoga što želite u životu. Možda nije loše imati 200 žena u životu, ko zna? Nisam ni blizu tog broja, ali ne osuđujem ljude, potpuno mi je nebitno. Ako mi žena sa kojom treba da se viđam kaže da je spavala sa 40 muškaraca, to se mene zaista ne tiče. Mislim da film Svi moji bivši i hoće da kaže da ne treba da se bavimo tuđim partnerima, jer je to osuđivanje drugih potpuno nepotrebno.
To je poruka filma?
- Kada god želite da prestanete s promiskuitetnim načinom života i pronađete osobu za ceo život, možete to. Broj ljudi sa kojima ste spavali u prošlosti ne bi trebalo da utiče na mogućnost da nađete ozbiljnog partnera. Izgleda da ljudi misle da su oni koji su imali veliki broj partnera na neki način istrošeni i da će im to upropastiti šansu za pravu ljubav. Ne treba da bude tako. Kada god ste spremni da pređete na viši nivo, bilo da ste imali 20 ili 200 partnera, uradite to, jer ništa drugo nije važno.
Priredila: Moni Marković
