Zahvaljujući svom stricu, umesto da postane kriminalac, Andrija je postigao veliki uspeh u svetu dens muzike
Mogao si da kreneš pogrešnim putem da nije bilo Đoleta, pa su devedesete i u tom smislu značajne za tebe.
- Krenuo sam lošim putem, kao dete razvedenih roditelja. Završio sam s druge strane zakona dva puta, dok se Đole nije pojavio i rekao mi: "Ti ne pripadaš tom svetu, moraš da se vratiš normalnom putu i plešeš, da snimiš neku pesmu". Ja sam to poslušao i on je zaslužan što sam povukao ručnu i vratio se u normalu.
Kako pamtiš to vreme kad je reč o devojkama?
- Bilo je prirodnije, devojke su bile drugačije. Nisi mogao tek tako da smuvaš koju hoćeš devojku, a morao si da se pokažeš kao dobar denser da bi smuvao neku ribu. Kako da ne žalim za tim vremenom. To mi je bilo top vreme!
NE PROPUSTITE
Kome su se devojke najviše nabacivale?
- Pa meni (smeh). Đole je bio šmeker, ja sam ipak bio klinac, oko njega su se stalno vrtele žene. Bio je šef grupe i Đole mi je bio idol. Težio sam ka tome i uvek mi je u podsvesti bilo da budem kao on. Onda sam i ja išao na tu priču, otvarao škole, klinke su se ložile, dolazile i odlazile i svako je bio u svom šmek fazonu da bi te ribe startovao.
Ko je bio glavni za pare?
- Đole, naravno. On je bio kasa. Mi nismo razmišljali tad o parama, samo o plesu. Što smo bili stariji, imali smo veću potrebu za novcem.
Da li vam je Đole davao džeparac ili ste imali honorare?
- Džeparac, naravno, ali nam je davao kako god. Imali su svi i procenat od nastupa.
Da li si više zarađivao kao Đogani fantastiko ili kao Baki B3?
- Više sam zarađivao samostalno. U grupi Đogani nas je bilo desetoro, iako je tad budžet bio okej, ali imali smo džeparac od 20 do 50 maraka, u zavisnosti od toga koliko je ko u grupi. Kad sam shvatio da mogu sam i da igram i da pevam, kao i Gagi, osamostalio sam se.
