Mada ga je od najranije mladosti veoma privlačila muzika, Sergej Trifunović (38) je za svoj definitivni poziv ipak izabrao glumu, a njegov minuli rad svakako dokazuje da nije pogrešio. Nakon brojnih odigranih filmskih ostvarenja, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, ovaj simpatični Užičanin svoj doprinos dao je i u nekima od kultnih domaćih predstava. Ipak, ljubav prema rokenrolu i dobroj svirci s vremena na vreme vraća ga na scenu gde i te kako ume da pokaže svoje muzičko umeće, a koliko je jaka njegova želja da pruži doprinos pravim vrednostima, dokazuje i glumčev novi angažman. Naime, Sergej će se od 26. novembra oprobati u ulozi voditelja nove emisije Moj MTV u kojoj će mu koleginica biti hrvatska pevačica Ida Prester. O novom poslovnom izazovu, ali i o tome zašto više ne igra u čuvenoj predstavi Kosa, u kakvom je odnosu sa bratom Branislavom i svom trenutnom ljubavnom statusu, Trifunović u svom stilu govori za Story.
Story: Da li ste se dvoumili oko prihvatanja voditeljskog posla i mislite li da ste Ida i vi idealan voditeljski par?
- Ideja za emisiju je moja, tako da dvoumljenju nije bilo mesta. Pre godinu dana, na ručku u restoranu Iguana Tom, Ninoslav i ja pričali smo o tome da isključivo puštanje spotova na MTV kanalu nije dovoljno i kako nedostaje emisija koja bi prezentovala muziku koja nije turbo-folk. Rokenrol, rep, hip-hop i elektronska muzika gurnuti su u ilegalu i gotovo da su postali alternativni. Nema više ni mejnstrima jer se stopio sa turbo-folkom. On ima svoje emisije protiv kojih nemam ništa, ali smatram da je rokenrolu bilo ispod časti da se sa nekima guzi za medijski prostor. Vreme čini svoje i od svih treba učiti. Kada smo razmišljali o ovoj emisiji, imali smo na umu šou Later With Jools Holland i došli smo do forme koja neodoljivo podseća na njega, ali i na nekadašnji Hit meseca na kojem smo odrasli. Ljudi iz MTV-ja potrudili su se da naša ideja ne ostane pusta kafanska priča, sklopili su konstrukciju, a onda me je dobri Amerikanac Tom pozvao telefonom i rekao: Ti sad to vodiš, to je to. Ida je naprosto genijalna, lepa, šarmantna, pametna, zgodna i duhovita.
Story: Mislite li da su glumački i voditeljski posao slični ili vas ta TV forma privlači zbog nečeg drugog?
- Imaju sličnosti. Voditelj je medijator, on daje ritam, tempo i šarm emisiji koju vodi.
Story: Muzika vam je veoma bliska, a jedno vreme pisalo se da ćete snimiti i album. Koliko u tome ima istine?
- Upravo radim na koncertu o kojem maštam više od deset godina. Nastupaću sa Big Bandom. To je jedna velika institucija i dugo nisam imao hrabrosti i snage da se upustim u to, ali sad su se kockice sklopile. Trenutno je sve u povoju, njegovi članovi Ivan Aleksijević Pančevac, Ilke, Vlado Nikolov i Aleksandar Sedlar rade aranžmane, a Lena Kovačević i Skaj Vikler biće gosti domaćini. S obzirom na to da mi je Robi Vilijams potrošio sedamdeset osam procenata repertoara koji sam još davno hteo da sviram, rešili smo da odsviramo pesme koje se u ovoj formi do sada nisu čule. Sviraćemo kompozicije Prinsa, Stinga, Stiva Vondera, grupe Red Hot Chili Peppers, Vana Morisona…
Story: Planirate li još neka iznenađenja za publiku?
- Pored projekta sa Big Bandom, sa ortacima iz srednje škole ponovo okupljam sastav Arhivska zabava koji će prašiti rokenrol po klubovima.
Story: Kako vam se dopala gluma kojom ste dočarali svoj lik u filmu Neke druge priče?
- Mislim da je naša priča u omnibusu sjajna, a Nataša Ninković i ja napravili smo neke od boljih uloga. Posebno mi je drago što smo se nakon petnaest godina, koliko je prošlo od Spasitelja, ponovo sreli na setu. Nas dvoje imamo neku posebnu hemiju na platnu i Nataša je uz Miru Furlan moj najdraži ženski partner na filmu. Obradovalo me je i to što je rediteljka Ana Maria Rossi naša koleginica sa klase, faktički snimila svoj prvi film i to veoma dobar.
Story: Pošto niste prisustvovali premijeri, znači li to da ne volite poklone?
- Imao sam i druge razloge, ali istina je da ne volim premijere.
Story: Jeste li se pokajali što ste prihvatili ulogu u Srpskom filmu koji je izazvao dosta kontradiktornih reakcija?
- Nisam, zašto bih se pokajao... Jeste li uopšte videli taj film?
Story: Plašite li se da bi nakon tog filma vaša karijera mogla da krene u nekom drugom smeru?
- Koja karijera?
Story: Hoćete li zaista snimati sa Emirom Kusturicom?
- Nažalost, to se izjalovilo i ne znam šta se događa s tim filmom. Saradnja sa Emirom Kusturicom je moj dečački san i do nje će sigurno doći. Mladi smo, polako. Reč je o čoveku koji ulaže svoju žučnu kesu i creva u sve što radi, a od drugih zahteva nivo energije koji i sam daje, što je veliki izazov. Emir samoubilački stvara svoje filmove, takve ljude cenim i s njima najbolje radim. Nažalost, malo ih je.
Story: Nakon petnaest godina vratili ste se u pozorište predstavom Kosa, ali nedavno ste istupili iz ansambla. Zbog čega?
- Nikad nisam otišao iz pozorišta, samo sam se sklonio jer ne volim da svaštarim i idem u pozorište kao u fabriku. Teatar je moja prva i najveća ljubav, zato u njemu treba raditi ekskluzivno. Dovoljno je imati jednu premijeru u dve godine, a ja želim da Kosa nešto znači, da njena ekipa do poslednjeg čoveka bude ekipa kojoj ću se radovati i s kojom ću se radovati.
Story: Da li vaš duži boravak u Beogradu znači da ste odustali od američkog sna?
- To samo znači da mi je ovde dobro i da imam posla.
Story: Koliko se rad na filmu u inostranstvu razlikuje od ovog u Srbiji?
- To je najgluplje i najčešće pitanje koje mi se postavlja. Po hiljaditi put izjavljujem - nema razlike.
Story: Čini se da ste u samom jeku popularnosti spakovali kofere i otišli da se oprobate u Obećanoj zemlji. Šta vas je navelo na odlazak?
- Sticaj okolnosti koji je pre za esej nego za intervju.
Story: Kakvu šansu imaju naši glumci da preko okeana naprave nešto ozbiljnije? Da li je uspeh tamo pitanje sreće, preporuke ili talenta?
- Najveći problem je jezik i dok god govorite s akcentom, osuđeni ste da igrate strance.
Story: Često ste govorili kako vam nije bilo lako kada ste otišli i da ste bili na ivici egzistencije. Kako je došlo do toga da se kolo sreće okrene nabolje?
- To pitanje postavite Bogu kada ga budete intervjuisali.
Story: Ko vam je bio najveća podrška u teškim trenucima?
- Prijatelji: Irena, Deki i Čika Kure, Čika Divac sa svojim dobrim porodicama, kao i još mnogo divnih ljudi.
Story: Koliko je bilo teško devedesetih napraviti karijeru u Srbiji?
- Čini mi se lakše nego sad. Tad je sve bilo crno-belo, a sad je sivo.
Story: Kako se najradije relaksirate i provodite kada ste slobodni?
- Na milion načina.
Story: Da li je otežavajuća ili olakšavajuća okolnost to što su vam brat i otac glumci? Poredite li sebe sa ocem, a brata s vama?
- Ni otežavajuća, a ni olakšavajuća. Svako radi ono što voli, tako da nema nikakvih poređenja.
Story: Bane i vi ste, reklo bi se, karakterno potpuno različiti. Ko prvi popusti kada dođe do žustrije rasprave?
- Iako važim za nenormalno tvrdoglavog čoveka, i nad popom ima pop, tako da sam ja taj koji prvi popušta. On je ipak u horoskopu Jarac s podznakom u Ovnu, a što bi rekla naša majka: Ne može se šut s rogatim bosti.
Story: Da li ste ga na početku karijere savetovali da se odluči za neki drugi posao?
- Bio je jedan od najtalentovanijih košarkaških plejmejkera u lokalnom klubu i danas ko od šale strpa trideset komada, tako da sam uvek maštao da će moj mlađi brat naslediti Saleta Đorđevića. Još mi je žao što nije.
Story: Delujete kao žustar momak koji stalno traži pravdu. Jeste li zaista takvi?
- Ne znam, sebe ne gledam sa strane i ne znam kako delujem.
Story: Šta može najlakše da vas izvede iz takta?
- Pokvarenost, laž, sebičnost, glupost... Jednostavno, nepravda svake vrste.
Story: Poželite li da nekada pobegnete iz sopstvene kože i svoj život postavite drugačije?
- A ko ne poželi?
Story: Planirate li da se jednog dana skrasite, oženite i zasnujete porodicu?
- Kao što je Miroslav Krleža napisao u Glembajevima: Mutno je sve to u nama, draga moja dobra Beatriče.
Story: U današnje vreme mnogi misle da brak i nije na visokoj ceni. Jesu li vaša uverenja drugačija?
- Apsolutno. Međutim, statistike pokazuju da je procenat razvoda brakova danas veći nego ikada. Porodica kao osnovna ćelija društva neosporno je prva na udaru krize koja je u glavama svih nas.
Story: Kakve vas devojke privlače?
- One koje su svoje, posebne, duhovite i vedre.
Story: Da li ste trenutno zaljubljeni?
- Ne.
Story: Za glumce se kaže kako vole da se opuste uz čašu vina. Imate li vi sličan ritual?
- Nedavno sam počeo da uživam u vinima. Zasada su mi omiljeni južnoafrički Kloovenurg i Kovačević-Aurelius.
Story: Pre nekoliko meseci imali ste saobraćajni udes na Hrvatskom primorju, a prema pisanju tamošnje štampe otišli ste s mesta nesreće. Da li je to istina?
- Istina je.
Moni Marković
