Razdvojio ih je Drugi svetski rat. Lola je otišao na front, a Sloboda u Vrnjačku banju, jer je on smatrao kako Beograd nije bezbedan, a da je Boda previše nežna da bi s partizanima išla kroz rovove.
Sloboda Mićalović: Moje ćerke opterećuje to što su im roditelji poznati
Tokom borbe, Lola joj je poslao pismo:
Najdraža, jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
...
U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.
...
Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Dragana Mićalović: Oni imaju najlepše ljubavne pesme, idealne za Dan zaljubljenih
...
I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."
Nastavak na sledećoj strani.
