Hrabrost, požrtvovanost i ljubav su reči koje nabolje opisuju Slobodu Bodu Trajković, ženu koja nije pristala da izda svog verenika i borca Ivu Lolu Ribara i zbog toga je bila ugušena u gasnoj komori logora Banjica. Četiri decenije kasnije rođena je još jedna Sloboda u porodici Mićalović u Leskovcu. Ona je danas glumica i čuva sećanje na svoju imenjakinju i heroinu.
Još jedno neobično ime za dete poznatih: Manekenka rodila devojčicu i zapanjila svet izborom imena!
- Moj otac je igrao monodarmu Ivo Lola Ribar, a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije - rekla je Soboda Mićalović i dodala kako njena imenjakinja na neki način dana živi kroz nju.
Sloboda Trajković je rođena 1918. godine u Vrnjačkoj Banji u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića, koji je tokom okupacije slao lekove i ostali sanitetski materijal partizanima. Pošto je na svet došla u godini završetka Velikog rata, otac je odlučio da ona bude simbol trijumfa slobode i zato joj daje takvo ime. Ono će joj i obežiti život.
Njen brat Miroslav je živeo u Beogradu i bio je aktivan u Narodnoj oslobodilačkoj borbi. On je upoznao Slobodu i Lolu 1937. godine, dok je Boda bila na studijama hemije.
- Jednom je Miroslav otišao kod Lole da nešto dogovore i tada je sa sobom poveo Slobodu, koja je imala 19 godina. Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna - ispričala je Milica Trajković, Slobodina sestra i jedina preživela članica porodice.
Nastavak na sledećoj strani.
Razdvojio ih je Drugi svetski rat. Lola je otišao na front, a Sloboda u Vrnjačku banju, jer je on smatrao kako Beograd nije bezbedan, a da je Boda previše nežna da bi s partizanima išla kroz rovove.
Sloboda Mićalović: Moje ćerke opterećuje to što su im roditelji poznati
Tokom borbe, Lola joj je poslao pismo:
Najdraža, jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
...
U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.
...
Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Dragana Mićalović: Oni imaju najlepše ljubavne pesme, idealne za Dan zaljubljenih
...
I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."
Nastavak na sledećoj strani.
Tako je i bilo. Pismo nikada nije stiglo do Slobode, već je nesrećom završilo u rukama beogradske policije.
Sloboda Mićalović: Lepa i kada plače (FOTO)
Bodu su priveli i dugo je primoravali da napiše pismo Loli, kako bi mu ušli u trag. Na to nikada nije pristala.
Na osnovu tog pisma grupa Korni je napravila i pesmu.
Nakon skoro pet meseci mučenja u logorima, Sloboda je ugušena 9. maja 1942. godine u gasnoj komori logora Banjica, zajedno s ocem Svetolikom, majkom Milenom, bratom Miroslavom i sestrom Verom.
Da uživa u slobodi nije stigao ni Lola. Poginuo je novembra 1943.
