Ana je u Srbiju došla povodom krsne slave Svetog Nikole, koji je provela u krugu porodice, a iskoristila je priliku da uživa u svoj hrani koja joj u Engleskoj nije dostupna.
- Juče sam se najela sarme i proje, baka je pravila. Mama se trud da kuva zdravije - kaže Ana, i otkrila kako provodi vreme sa najbližima kada dođe u rodni kraj.
- Brat je zadužen za druženja i izlaske, a kod mame i tate idem da se mazim i da jedem domaću hranu. Nedostaje mi neka hrana poput jogurta i slatkiša kojih tamo nema.
Ana je sa suzama u očima pričala o svojim najbližima i odricanjima kroz koje su oni prošli kako bi ona ostvarila svoje snove i postala uspešna teniserka.
- Moja mama je prestala da radi da bi me pratila na turnirima. Moj brat je tada bio mali, i ostajao je kod kuće sam. Teško mi je da pričam o tome jer postajem emotivna. Nismo znali u šta smo se upustili, ali na moju sreću našli smo put. Trudim se da im svakog dana vraćam za tu žrtvu.
Iako je oduvek dobijala ljubav i pažnju porodice, ona ne krije da je često bila usamljena.
- Tenis je individualan sport. Ljudi ne shvataju da, bez obzira na sve, bez obzira na to da li tog dana pobediš ili izgubiš, na kraju dana vratiš se u praznu hotelsku sobu sam - rekla je ona i dodala:
- Morala sam da naučim da prepoznajem prava i lažna prijateljstva. Ali, shvatila sam da je svaka osoba stigla u tvoj život da te nauči nečemu, bez obzira na svoje namere. Svako pokaže svoje pravo lice, kad tad. Ipak, bila sam povređena u takvim situacijama. Emotivna sam, ali sam naučila da takve stvari ne primam k srcu jer znam da ne mogu da utičem na njihov izbor, već treba da sledim svoj put. To se trudim da promovišem kroz humanitarni rad sa decom.
