Slavna srpska teniserka pre nekoliko dana stigla je u rodni Beograd iz Engleske, a tokom gostovanja u emisiji "150 minuta" na Prvoj televiziji istakla je da nagađanja o tome da je u drugom stanju nisu tačna.
- Svaki put kad vidim te naslove, pomislim: "Zar sam se stvarno toliko ugojila?" - rekla je Ana kroz smeh i dodala:
- Mislim da je majčinstvo predivna stvar, ali da za to treba biti spreman. Deca zahtevaju pažnju. Jednog dana ću i ja biti spremna za to.
Ana je priznala da sa suprugom Bastijanom ne razgovara često o proširenju porodice, ali da je razmišljala o tome kako želi da vaspitava svoju decu.
- Ja sam odrastala mirno, okružena nekim vrednostima koje su sve ređe i ređe. Zaboravili smo da razgovaramo jedni s drugima i danas se sve svodi na društvene mreže. Roditelji nemaju vremena da pričaju s decom, da slušaju njihove probleme. Teško je uspostaviti drugačije vrednosti, treba volje i želje, ali ne samo jedne osobe, već i muž i žena moraju da podele poslove.
Govoreći o suprugu Bastijanu i njegovom trenutnom problematičnom statusu u Mančester Junajtedu, kaže:
- Ne razumem se mnogo u fudbal, ali naučila sam šta je ofsajd (smeh). Pokušavam da ga podržim, on je sjajan igrač, podržavam njegove izbore. Svako kroz karijeru prolazi kroz dobre i loše situacije, a ja sam sigurna da će se on vratiti na teren u punom sjaju.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani.
Ana je u Srbiju došla povodom krsne slave Svetog Nikole, koji je provela u krugu porodice, a iskoristila je priliku da uživa u svoj hrani koja joj u Engleskoj nije dostupna.
- Juče sam se najela sarme i proje, baka je pravila. Mama se trud da kuva zdravije - kaže Ana, i otkrila kako provodi vreme sa najbližima kada dođe u rodni kraj.
- Brat je zadužen za druženja i izlaske, a kod mame i tate idem da se mazim i da jedem domaću hranu. Nedostaje mi neka hrana poput jogurta i slatkiša kojih tamo nema.
Ana je sa suzama u očima pričala o svojim najbližima i odricanjima kroz koje su oni prošli kako bi ona ostvarila svoje snove i postala uspešna teniserka.
- Moja mama je prestala da radi da bi me pratila na turnirima. Moj brat je tada bio mali, i ostajao je kod kuće sam. Teško mi je da pričam o tome jer postajem emotivna. Nismo znali u šta smo se upustili, ali na moju sreću našli smo put. Trudim se da im svakog dana vraćam za tu žrtvu.
Iako je oduvek dobijala ljubav i pažnju porodice, ona ne krije da je često bila usamljena.
- Tenis je individualan sport. Ljudi ne shvataju da, bez obzira na sve, bez obzira na to da li tog dana pobediš ili izgubiš, na kraju dana vratiš se u praznu hotelsku sobu sam - rekla je ona i dodala:
- Morala sam da naučim da prepoznajem prava i lažna prijateljstva. Ali, shvatila sam da je svaka osoba stigla u tvoj život da te nauči nečemu, bez obzira na svoje namere. Svako pokaže svoje pravo lice, kad tad. Ipak, bila sam povređena u takvim situacijama. Emotivna sam, ali sam naučila da takve stvari ne primam k srcu jer znam da ne mogu da utičem na njihov izbor, već treba da sledim svoj put. To se trudim da promovišem kroz humanitarni rad sa decom.
