Tridesetog septembra navršava se 27 godina od smrti čuvenog pesnika, kantautora i boema, koji je napisao neke od najlepših hitova narodne muzike koji su popularni i danas. Trećeg oktobra u 12 časova na Centralnom groblju biće održan pomen u znak sećanja legendu narodne muzike.
PRVA PLOČA
Pesme je pisao inspirisan ličnim iskustvima. Bio je sentimentalan, predan i prepoznatljiv po setnom glasu. U beogradskoj kafani Gradski podrum pevao je tri godine, svake večeri. Zahvaljujući tome, izdavačka kuća Diskos ponudila mu je da snimi prvu ploču. Bilo je to 1963. godine, a Tomi nije bila garantovana nikakva reklama za njegov studijski prvenac.
Kad je izašla ploča, pomislio sam da ću postati popularan, ali ništa se nije dogodilo. Prvi put video sam je u izlogu radnje u palati Albanija. Uđem da vidim da li će je neko kupiti. Neke dve devojčice traže od prodavačice pesmu za koju ona nije čula. Ja shvatim da traže moju ploču, onu Žena mog prijatelja Enrikea Masijasa. Prodavačica kaže da nemaju, a meni neprijatno jer je u pitanju moja ploča, ali ipak kažem: Eno je, tamo gore. Ona je skine i stavi na gramofon. Devojčice su bile oduševljene, a jedna od njih je držeći omot prokomentarisala: Jeste, fino peva, ali mnogo je gadan! Odmah sam zbrisao napolje da me ne prepoznaju," bio je iskren u jednom od razgovora s novinarima.
MIRAN I SREĆAN
Novac koji je zarađivao trošio je nemilice, ali nije žalio. Živeo je za trenutak.
Nikad nisam pio zato što volim alkohol, uvek je sve kretalo od nekoliko tura pića i to uvek u društvu. Radio sam u kafani i morao da komuniciram s gostima, stalno sam bio u tom grotlu života. Prešlo mi je u naviku da sednem s prijateljima, popričam, popijem i tu povratka nije bilo. S vremenom, sticale su se navike kad je reč o alkoholu, pa sam sam sebi bio i bolji i slobodniji. Počeo sam da živim životom pevača koji ima svoje ćefove i voli da mu muzika svira jer na taj način hoće da se oslobodi svih briga i problema. Onda ti nije važno da li je neko doktor nauka ili skretničar, bitno je da je on čovek čije ti društvo prija. Znali smo da u kafanama provedemo tri-četiri dana bez prekida," govorio je veliki boem.
Bio je slab i na kocku. Ovako je to objašnjavao:
Ne kockam se da bih dobio novac, već zato što je vreme relativno i interesuje me ono neobjašnjivo u ljudskoj prirodi. U tim krugovima kažu da sam najveća ovca koja se rodila za kocku i to je najverovatnije istina. Dok oni igraju za pare, ja se zabavljam. Jedne noći u Baden-Badenu dobio sam 80.000 maraka i iduće noći sve izgubio! Mislio sam da sam genije jer mogu da potrošim pet miliona za veče. Novac mi uopšte nije bio bitan. Šta će mi kuća kad imam jednosoban stan. Ispostavilo se da mi je to dovoljno, ne treba mi više. I kad nisam imao para, bio sam miran i srećan."
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
