Preživela revoluciju, dve katastrofe, nosi je i danas: Neverovatna priča o sudbini tijare poznate evropske princeze

Priča o čuvenoj smaragdnoj tijari grčke kraljevske porodice zvuči gotovo filmski, kroz više od jednog veka preživela je političke prevrate, lične greške i neverovatne spletove okolnosti.

Sve je počelo davne 1867. godine, kada je mlada Olga Konstantinovna od Rusije dobila raskošne smaragde kao venčani poklon prilikom udaje za kralja Đorđa I od Grčke.

 

Ovi dragulji ubrzo su postali deo prepoznatljivog kraljevskog nakita, koji je Olga često nosila u različitim kombinacijama.

 

Ipak, sudbina ovog nakita bila je burna. Sin kralja Đorđa i Olge, princ Kristofer od Grčke, zamalo je dva puta izazvao katastrofu. Jednom prilikom, na maskenbalu u Atini, pozajmio je veliki smaragd kao ukras za šešir.

Kada je jedan gost pokušao da ga bolje pogleda, dragulj mu je ispao i zakotrljao se po podu, srećom, zaustavio se pre nego što je udario o mermer i ostao je netaknut.

 

Drugi put, princ je dobio zadatak da prenese nakit iz Pariza u Grčku, ali ga je zaboravio u hotelskom sefu u Rimu. Prava mala drama završila se srećno zahvaljujući italijanskom detektivu koji je lično vratio dragocenosti.

 

Još veća opasnost došla je sa istorijskim previranjima. Nakon ubistva supruga, Olga se vratila u Rusiju, gde je izbila Oktobarska revolucija. Dok su mnogi članovi carske porodice izgubili sve, ona je uspela da pobegne i to zajedno sa svojim nakitom, koji je prokrijumčaren skriven u izdubljenim knjigama.

Smaragdi su zatim prelazili s generacije na generaciju, sve dok nisu dospeli do Kraljica Frederika od Grčke, koja ih je nosila na venčanju kraljice Elizabete II i princa Filipa, što je imalo posebnu simboliku, jer je Filip bio Olgin unuk.

 

Vremenom je nakit preoblikovan u današnji oblik, upečatljivu tijaru u stilu kokošnika, ukrašenu velikim smaragdima i dijamantima.

Iako je grčka monarhija ukinuta 1974. godine, ovi dragulji su ostali u porodici. Danas ih najčešće nosi Kraljica Ana-Marija od Grčke, supruga pokojnog Konstantin II.

 

Od venčanja 1964. godine pa sve do savremenih svečanosti, ova tijara i dalje sija istim sjajem, kao svedok istorije, tradicije i neverovatne izdržljivosti jednog kraljevskog blaga.