U Senatu su je nazivali ZLOM, fanovi joj slali PISMA MRŽNJE: Kako je Ingrid Bergman PROGNANA iz Holivuda zbog – ljubavi

Nijedna afera u svetu slavnih danas ne može da se uporedi s onim što je doživela jedna od najboljih glumica u istoriji.

Ingrid Bergman ostala je upamćena kao jedna od najtalentovanijih i najlepših žena u istoriji filma, a sa ogromnim uspesima je igrala u pozorištu i na filmu u Americi i Evropi. Njena bogata karijera trajala je pet decenija, a danas se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti svetske kinematografije.

Osvojila je brojna prestižna priznanja, uključujući tri Oskara, dva Emija, Toni nagradu, četiri Zlatna globusa, BAFTA nagradu i Volpi kup.

S obzirom na ovaj spisak priznanja, dugotrajnu karijeru, brojne uspešne naslove i status jedne od prvih filmskih diva u kojima je uživala, teško je zamisliti da je postojao jedan jedini trenutak u kom Ingrid Bergman nije bila obožavana. Međutim, on se dogodio – i bio je strašan.

 

Ingrid Bergman rođena je u Švedskoj 1915. godine, u mešovitoj porodici. Njen otac Justus bio je Šveđanin, a majka Frida Nemica iz Kila. Ime je dobila po princezi Ingrid od Švedske, kao da su njeni roditelji znali da će i sama postati svojevrsno plemstvo u svetskim okvirima.

 

Budući da su njeni roditelji rano izgubili dvoje dece, Ingrid je rasla kao jedinica, a kada je imala samo dve i po godine ostala je bez majke. Justus je imao ambiciju da njegova ćerka postane zvezda opere, pa ju je već sa stri godine upisao na prestižnu školu za devojčice, u kojoj Ingrid nije bila ni najbolja učenica ni popularna u društvu. Ipak, ona je uživala u pesmi, plesu, presvlačenju, a njen otac, koji je bio fotograf, sve je beležio, pa se danas često kaže da je Ingrid bila "najčešće fotografisano dete u Skandinaviji".

Kada je imala 14 godina, njen otac je preminuo od raka, a ovi rani gubici ostavili su veliki trag. Posle očeve smrti, otišla je kod tetke Elen, koja je, takođe, preminula šest meseci kasnije, pa se Ingri uputila kod druge tetke, koja je već imala petoro dece.

 

Kako je pričala, oduvek je znala da će postati glumac, a nakon što je dobila stipendiju za prestižnu školu glume, otvorila su joj se sva vrata.

 

Prvo filmsko iskustvo imala je na snimanju ostvarenja "Landskamp" 1932. godine, a opisala ga je kao "hod po svetoj zemlji". Igrala je u desetak švedskih filmova pre nego što je otišla u Ameriku, gde je vrlo brzo stekla veliku slavu. U Holivud je stigla kako bi igrala u američkoj verziji filma "Intermeco", a mnogi su bili zabrinuti da neće uspeti.

– Nije govorila engleski, bila je previsoka, ime joj je zvučalo previše nemački, a obrve su joj bile preguste – rekao je sin Dejvida O. Selznika, producenta koji ju je zaposlio.

Ingrid je, međutim odbijala da promeni svoj izgled i prilagodi se tadašnjim holivudskim standardima lepote, verujući da će njena prirodna lepota i autentičnost biti upravo ono što će joj doneti uspeh. I bila je u pravu.

 

U godinama koje su usledile, ona je zabeležila mnogo uspeha, a jedan od većih je film "Kazablanka", u kom je igrala s Hamfrijem Bogartom. Publika ju je obožavala, a činilo se da ništa ne može da uništi imidž lepe Šveđanke.

Kada je imala 21 godinu, udala se za stomatologa Petera Lindstroma, s kojim je sledeće godine dobila ćerku Piju. Kako se tada pisalo, on se postavio kao "nedvosmislena glava kuće, što je Ingrid rado prihvatila". Navodno se njen suprug gnušao holivudskog načina života i želeo je da se napravi jasna linija između poslovnog i privatnog, a nije video Ingrid onako kako ju je gledao ceo svet: smatrao je da je puna sebe, da je opsednuta svojom popularnošću i previše sujetna.

 

Kako su pisali glumičini biografi, Peter je bio i njen menadžer i vodio njene finansije, a navodno je bi svestan njenih afera. Kada ga je jedan od ljudi koji su pisali o životu Ingrid Bergman pitao zašto joj nikad nije zatražio razvof, Lindstrom je odgovorio:

– Živeo sam s tim zbog prihoda.

Sve je teklo prećutno i mirno, kada su se stvari preokrenule gotovo preko noći. Ingrid, koja se dugo divila filmovima režisera Roberta Roselinija, poslala je Italijanu pismo 1949. godine i u njemu izrazila svoje oduševljenje njegovim radom. Predložila mu je da zajedno snime film, a rezultat je Stromboli, ostvarenje iz 1950. godine, ali i još nešto: njihova ljubavna priča.

 

Bergmanova i Roselini su bili u brakovima u tom trenutku, ali emocije nisu mogli da ugase i prepustili su se strastima. Glumica je zatrudnela i molila Petera Lindstoma da se razvedu, što je on odbijao, a nije joj dopuštao ni da vidi ćerku. Istog meseca kada se u bioskopima pojavio film Stromboli, na svet je stigao Roselinijev i njen sin Renato. Nedelju dana nakon što je dečak došao na svet, Ingrid se konačno razvela od Petera i sklopila brak s Roselinijem.

Reakcija javnosti bila je, najblaže rečeno, burna. Amerikanci su bili zgroženi "nemoralnim ponašanjem" glumice, osećali su da ih je izneverila i prevarila, a jedan senator je čak izašao pred Senat kako bi je kritikovao. Senator Edvin S. Džonson je insistirao da je ona "izvršila napad na instituciju braka" i nazvao glumicu "moćnim uticajem za zlo" i "podlom sektašicom koja propagira slobodnu ljubav".

 

Ingrid je od publike dobijala "pisma mržnje", u kojima su je obasipali uvredama i kletvama, uskraćivano joj je gostovanje u emisijama. Među retkima koji su joj pružili podršku bili su Keri Grant, Helen Hejs, Ernest Hemingvej, Džon Stajnbek i švedske feminiskinje. Pomenuti senator Džonson je rekao da "prema zakonu, nijedan stranac koji je kriv za bezobrazluk ne može više da kroči na američko tlo" i da je Bergmanova, koja je nastavila život s Roselinijem u Italiji, "namerno sebe proterala iz zemlje koja je bila tako dobra prema njoj".

Glumica, koja je uglavnom igrala smerne žene anđeoskog lica, priznala je da nije ni nalik heroinama koje je igrala i da je javnost bila zbunjena.

 

– Ljudi su me gledali u "Jovanki Orleanki" i proglasili me sveticom. Ja to nisam. Ja sam samo žena, još jedno ljudsko biće – rekla je Ingrid. – To je bilo zato što su mnogi, koji su me gledali samo na ekranu, mislili da sam savršena i nepogrešiva, a onda su se naljutili i razočarali kad su shvatili da ja nisam to... Monahinja se ne zaljubljuje u Italijana.

 

Dve godine posle udaje, Roberto Roselini i Ingrid Bergman dobili su bliznakinje Izotu i Izabelu (koja je i sama kasnije postala glumica), a ćerku Piju ponovo je videla tek 1957. godine u Rimu.

Nakon nekoliko teških godina, Ingrid je skupila hrabrost i vratila se Holivud 1956. kako bi snimila film "Anastazija", o izgubljenoj ruskoj princezi. Ipak, nije se fizički vratila u Ameriku – snimala je u Evropi. Ovo ostvarenje postiglo je veliki uspeh, jer je publika već počela da zaboravlja jedan od najvećih seks skandala u istoriji, pa je Ingrid sledeće godine osvojila Oskara za najbolju glumicu. I dalje oprezna zbog toga kakve bi reakcije mogla da izazove, ona se nije pojavila na ceremoniji dodele nagrada, a glumac Keri Grant joj je poručio:

– Draga Ingrid, ako me čuješ ili vidiš, želim da znaš da ti svi šaljemo ljubav i divimo ti se.

 

Iste godine, Roselini i ona, koji su godinama imali probleme u braku, razveli su se. Navodno je režiser bio previše posesivan i stalno strahovao da će se ona vratiti u Holivud, a njegovi rođaci nisu bili oduševljeni njihovim brakom jer su verovali da bi Roselini trebalo da snima više. Pred razvod, poznato je da je Roselini prevario Ingrid s indijskom spisateljicom Sonali Das Guptom.

Godinu dana nakon rastanka od Roselinija, 1958, glumica se udala za švedskog preduzetnika Larsa Šmita, a ovaj brak potrajao je do 1975. godine. Ipak, Šmit je bio uz Ingrid u trenutku njene smrti, 29. avgusta 1982, na svoj 67. rođendan.