Nakon što se pojavio njen princ na belom konju i s njim se uputila na Zapad, slavna Valjevka izgradila je veliku karijeru, a najteže joj je padalo to što nije uz sebe imala svoje dete
Čuvena jugoslovenska glumica Gordana Kosanović ostavila je dubok trag u evropskoj kulturi, ali je danas često zanemarivana i zaboravljena.
Rođena je u Valjevu, 8. avgusta 1953. godine, a mlada se preselila u Beograd, kako bi studirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.
Te godine sa njom su u klasi Ognjenke Milićević bili i Bogdan Diklić, Zlata Petković, Ljiljana Stjepanović, Lazar Ristovski, Snežana Savić i Radoš Bajić, koji ju je jednom prilikom nazvao "tragičnom heroinom".
NE PROPUSTITE
- Karijera Gordane Kosanović u Jugoslaviji
Ostvarila je uloge u filmovima "Imala je 15 godina", "Đavolje merdevine", "Vrhovi Zelengore", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Pas koji je voleo vozove", "Osvajanje slobode"...
Ipak, velika ljubav Gordane Kosanović bio je teatar, u kom je zabeležila mnoge uloge. Najpre je nastupala u Beogradskom dramskom pozorištu,a potom i u Ateljeu 212.
Već je bila poznato ime u Jugoslaviji, iako još uvek u prvim godinama karijere, kada se tokom pozorišne sezone 1980/81. dogodilo nešto o čemu nije ni sanjala: mogućnost da postigne međunarodni uspeh.
Dok je gledao predstavu "Slike žalosnih događaja", zapazio ju je nemački režiser italijanskog porekla Roberto Čuli, koji joj je ponudio ulogu u "Dekameronu" u Ateljeu 212. Uskoro je hemija između njih dovela do ljubavi, zbog koje je Gordana Kosanović napustila Jugoslaviju.
NE PROPUSTITE
- Karijera Gordane Kosanović u Nemačkoj
U to vreme, Čuli je upravo osnivao novo pozorište – Theater an der Ruhr, koje je Gordana posetila. Igra sudbine želela je da to ne bude obična počela: jedna od glumica iz predstave "Bog" Vudija Alena se razbolela, a Gordana je "uskočila" na njeno mesto iako nije znala nemački jezik! Samo na osnovu sluha je izgovarala tekst.
Bio je početak njene karijere u Nemačkoj.
– Po dolasku u Nemačku samo mi je jezik bio nepoznat, a jezik je samo jedno od pravila igre, a kada je dete željno igre, ono uči pravila strahovito brzo, gotovo spontano, samo da bi se igralo – rekla je glumica jednom prilikom.
Od tada je Gordana Kosanović igrala u svim Čulijevim predstavama: "Galebu", "Kazimiru i Karolini", "Snu letnje noći", "Elektri"...
Zbog svoje karijere u Nemačkoj bila je odvojena od deteta, što joj nije bilo lako.
– Mnogo bi me više stajalo odbijanje nego prihvatanje, mada sam i prihvatanje skupo platila – rekla je jednom prilikom Gordana. – Na ličnom planu. Najteže mi pada to što živim odvojeno od deteta... Živim između Jugoslavije i Nemačke, svaki mesec putujem na nedelju dana u Beograd – rekla je jednom prilikom.
Kako je istakla tada, sebe nije videla kao "savršenu majku", što ne bi bila i da nije glumica.
– Kad se glumica odluči za tu hrabrost da ima i decu, mora biti svesna da na jednoj strani gubi. Od njenih uverenja, ljudskih i umetničkih, zavisi za koji će se gubitak odlučiti. Za mene nema dileme: moje dete će morati da shvati da nema tzv. "idealnu majku" – rekla je Gordana. – Verovatno je ne bi imalo i da nisam glumica. Ja sam se s tim suočila. Koliko god me to koštalo i bolelo, znam da nema izlaza. Znam da, ako bih ostavila teatar ili radila polovično, uz alibi da moje dete mora u svakom trenutku imati majku uza sebe, ne bih pronašla prave razloge i smisao života.
Gordana Kosanović preminula je vrlo mlada, sa samo 33 godine, 1896, baš na svoj rođendan, a sahranjena je, po svojoj želji, u Dićima, pored svoje bake. U Nemačkoj je naredne godine počela da se dodeljuje nagrada "Gordana Kosanović", glumcima koji se odlikuju provokativnim načinom igre.
BONUS VIDEO
REALNA PRIČA - MILAN KALINIĆ
NE PROPUSTITE
